Вештак потврдио да су везе ВРС могле бити пресретане

Миле Дошеновић рекао је да је прислушкивање и пресретање било могуће само ако су се комуникације ВРС одвијале преко само једног канала, било радио или радио-релејне везе. Услов по сведоку био је и да та комуникација није била шифрирана већ отворена, преноси Бета.

Пресретање није било могуће уколико се комуникација паралелно водила преко два канала, што је карактеристично за већину радио-релејних веза, додао је Дошеновић.

Током унакрсног испитивања, тужилац Питер Маклоски цитирао је документ у којем генерал Младић, у јуну 1995, упозорава да непријатељ "упорно и ефикасно" користи информације које је добио пресретањем и прислушкивањем отворених комуникација ВРС.

"Било је тога, али не масовно. То није био велики проблем, одлучно се реаговало. То је био проблем, али не у тој мери да угрози борбену готовост ВРС", одговорио је експерт одбране.

Тужилац Маклоски у судници је у доказе увео пар докумената ВРС послатих телепринтером, које је Армија БиХ пресрела.

Сведок није оспоравао њихову аутентичност, сугеришући само да изгледају као да су откуцани на писаћој машини, а не на телепринтеру, како је тврдио заступник оптужбе.

Дошеновић је прошлог четвртка у главном исказу тврдио да је систем веза ВРС био сигуран, зато што је примењивана крипто-заштита.

Тужилац Питер Маклоски напоменуо је да су сви разговори војних и политичких лидера РС, укључујући генерала Младића и Радована Караџића, које је Тужилаштво раније током суђења увело у доказе, били вођени преко отворених а не заштићених линија. Те разговоре пресрели су МУП и Армија Босне и Херцеговине.

У досадашњем току процеса, аутентичност тих пресретнутих разговора, Младићева одбрана је оспоравала, у неким случајевима, да постоји могућност да су они монтирани.

Одбрана генерала Младића извешће пред судије новог сведока одбране. Главни бранилац Бранко Лукић раније је најавио да ће имати још 40 сведока.

Генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора као талаца, у периоду 1992-1995 године.