Робија за Ремија и Гашија

Латиф Гаши је осуђен на шест година затвора, Рустем Мустафа на четири, а Назиф Мехмети на три године робије, саопштило је судско веће којим је председавао међународни судија Франческо Флори. Судско веће чиила су двојица међународних судија и један судија са Косова.

Мустафа, Гаши и Мехмети су осуђени по четири тачке оптужнице, која их је теретила да су од октобра 1998. до краја априла 1999. године успоставили логор у селу Лапаштица, где су мучили и пребијали локалне косовске Албанце, покушавајући да их натерају да признају да нису били лојални циљевима Ослободилачке војске Косова.

Рустем Мустафа је високи званичник Демократске партије Косова Хашима Тачија, а у тренутку када је почело ново суђење био је заменик председника те странке задужен за организациона питања.

Такође, посланик је те странке у косовској скупштини и председник парламентарног одбора за унутрашња питања и безбедност.

Након почетка сужења, премијер Косова и некадашњи политички лидер ОВК Хашим Тачи рекао је да је уверен да ће тројца некадашњих герилаца бити ослобођени.

Суштински, тројица бивших лидера ОВК оптужена су за затварање укупно 13 особа у малој бараци, где су их мучили. Тела петорице касније су пронађена у близини логора, а обдукцијом је утврђено да су убијени хицима у главу и груди. Једно тело никада није пронађено.

Рустем Мустафа је током рата био командант оперативне зоне "Лап", која је обухватала регион Подујева, а Љатиф Гаши је био шеф његове обавештајне службе. "Командант Реми" био је први од лидера ОВК који је после доласка Кфора јуна 1999. године ушао у Приштину.

Тројица бивших команданата ОВК осуђени су и за злостављање затвореника у логору Кољић, а Рустем Мустафа и Мехмети су осуђени и за мучење Милована Станковића у селу Бара на Бајгори, од кога су покушали да изнуде признање да је радио против ОВК и од њега добију одређене информације.

"Станковић је био обичан шумар, који се нашао усред конфликта и кога је почетком августа 2008. године заробила ОВК. Заслужио је пристојан третман, али је, уместо тога, за 65 дана проведених у логору Лапаштица био непрестано малтретиран", рекао је међународни тужилац Роберт Дин.

Један од кључних доказа у овом случају био је дневник који је током рата водио Наим Кадриу, који је такође био оптужен у овом случају, али је у међувремену умро. У том дневнику потанко је описано како су ти људи, под оптужбом да су сарадници српских тајних служби, мучени и испитивани.

Тројица локалних команданата ОВК за област око Подујева одбацили су кривицу, оптужујући српске тајне службе за подметање.

Ово је било друго суђење за овај случај, јер је Врховни суд Косова укинуо претходну пресуду, донету 2003. године, када је Мустафа осуђен на 17 година робије, Гаши на десет, што је готово довело до побуне ветерана ОВК у околини Подујева.

Ветерани ОВК бесни

Ветерани ОВК, који су уз покрет за самоопредељење "Ветевендосје", последњих недеља били најгласнији противници ангажмана Еулекса, оштро су осудили одлуку суда, наводећи да је пресуда политички мотивисана и заснована на лажним изјавама.

"Апсурдно је да се борцима за слободу суди и пресуђује према директивама и документима окупатора", наводи се у саопштењу организација које окупљају ветеране ОВК.

Иако је званичнио све време био део Тачијеве партије, Рустем Мустафа и Тачи су често долазили у озбиљне сукобе, пре свега због контроле безнзинских пумпи, али и утицаја у Приштини, јер је тај град током рата, бар номинално припадао зони коју је себи присвојио "Командант Реми".

Западни званичници у Приштини сматрају да је Мустафа део радикалног крила унутар Тачијеве партије. После рата, извесно време био је и један од регионалних команданата Косовског заштитног корпуса.

Његово име помињано је и током истраге о бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" у фебруару 2001. године, када је убијено 11 Срба. Еулекс је о том случају покренуо нову истрагу.