Хашка правда мимоишла жртве

Хашка правда, а неправда за жртве "Олује" – такав утисак на овдашњу стручну јавност и даље оставља ослобађајућа пресуда хрватским генералима.

Адвокат Новак Лукић каже да је хашка правда у потпуности ускратила било какву сатисфакцију за жртве "Олује", које су неспорне.

"Ако можемо да кажемо да је у неком смислу остварио неки степен њихове сатисфакције, то је што је утврдио да су злочини почињени, али то је оно што још више боли – утврђено је да је злочин постојао, али да ови људи нису криви. То је оно што је страшан шамар Хага жртвама", навео је Лукић.

Шамар за Србе, а за Хрвате – окидач за пораст национализма, примећује Милорад Пуповац. Има ли, у таквој средини, простора за побољшање положаја Срба у Хрватској?

Милорад Пуповац из Српског националног већа каже да је простор толики колико се изборе за њега, али је то теже него што су остваривали у сарадњи са странкама до уласка у ЕУ.

"Европска унија је заборавила на политичке вредности, Хрватска заборавља на своје обавезе, а, истовремено, политичке странке национализам претварају у средство за долазак на власт и заборављају шта смо стварали годинама", каже Пуповац.

Акција која је Крајину оставила без Срба помињала се и пред Међународним судом правде када се одлучивало о међусобним тужбама Хрватске и Србије. Суд је тада утврдио да у "Олуји" није почињен геноцид, односно да хрватске власти нису намеравале да униште крајишке Србе. Има ли још начина да се одговорни казне?

Шеф правног тима Србије пред Међународним судом правде у спору Србије и Хрватске Саша Обрадовић каже да Тужилаштво за ратне злочине Србије мора самостално, као и у сарадњи са Тужилаштвом Хрватске, да покреће поступке за гоњење одговорних за кривична дела извршена против Срба у "Олуји".

Како је додао, исто тако, Србија мора да покреће поступке против Срба који су чинили злочине против Хрвата.

У протекле две деценије, такве истраге су вођене, каже министар правде Никола Селаковић, али без успеха.

"Локације на којима су се злочини дешавали биле су далеко од могућности, од доступности нашим органима да би се прикупљали докази. Неки од доказа наше тужилаштво прослеђивало је Хрватској, али се најчешће није дешавало ништа", рекао је Селаковић.

Иако за крајишке жртве није било правде пред међународним судовима, остаје борба за права избеглих и повратника, попут остваривања пензија и мањинских права.