Шарићу 20 година затвора за шверц кокаина

На вишегодишње затворске казне осуђени су и чланови Шарићеве групе: Горан Соковић осуђен је на 20 година, Жељко Вујановић на 18 година, Родољуб Радуловић, који је у бекству, на 11 година и шест месеци.

Изрицање пресуде, коју је више од сат времена читао судија Синиша Петровић, пратиле су многе домаће и стране новинарске екипе, преноси Танјуг.

Шарић није присуствовао објављивању пресуде, јер, како је објаснио судија, он то није желео.

Остали чланови Шарићеве групе осуђени су на казне затвора од 11 до 15 година, тако да је Марко Пандрац, који је у бекству, добио 13 година и шест месеци, Ненад Новаковић и Бошко Недић, који су такође у бекству, осуђени су на 15 година затвора, а Дарко Тошић, који је недавно ухапшен у Холандији, на 13 година и шест месеци затвора.

Одлуком Суда Никола Димитријевић, који је у притвору, осуђен је на 13 година затвора. На по 11 година затвора осуђени су Живко Сидински, Бобан Стојилковић, Марко Дабовић и Борислав Туњић, који су у притвору.

На исту казну осуђени су Небојша Сретеновић, Марко Рачић и Владимир Рачић, који су у бекству.

Петар Обрадовић, који је у бекству, осуђен је на 12 година и шест месеци, а Милован Миловац, који је такође ван домашаја правде, на 12 година затвора.

Сведок сарадник Небојша Јоксовић осуђен је на пет месеци затвора, Радан Адамовић на 10 месеци, а Драшко Вуковић на осам месеци затвора.

Тужилаштво за организовани криминал претходно је затражило да се Шарић и остали осуде на максималне казне затвора од 30 до 40 година, док је Шарић тврдио да су му оптужбе "намонтиране вољом бивше власти".

Данашња пресуда је првостепена, што значи да ће незадовољне стране – и адвокати осуђених и Тужилаштво, моћи да уложе жалбу Апелационом суду.

Одлуком Судског већа оптужбе су ослобођени Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Мишић.

У образложењу пресуде, судија Петровић је веома прецизно објаснио како је "организована криминална група шверцовала кокаин", како су њени чланови међусобно комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева.

Пресуда је заснована и на, како је судија објаснио, утврђеним доказима у вези са куповином и смештајем кокаина у државама Јужне Америке, као и на основу начина транспорта прекоокеанским бродовима.

Процес се водио по шест спојених оптужница, а почео је у априлу 2013. због шверца више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у Западну Европу током 2008. и 2009. године.

У пресуди је истакнуто и да су сви осуђени радили са директним умишљајем, да су добро знали чиме се баве, а да су им побуде биле стицање финансијске користи.

Радисављевић: Србија може да процесуира међународни криминал

Специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић изјавио је да пресуда Дарку Шарићу и члановима његове групе за шверц кокаина показује да Србија и њене институције могу успешно да процесуирају и међународне криминалне групе, преноси Танјуг.

Радисављевић је новинарима рекао и да је извесно да ће тужилаштво уложити жалбу на ослобађајући део пресуде, док није желео да прејудицира понашање тужилаштва у вези са пресудама окривљенима.

Објаснио је да ће тужилаштво сачекати да добије пресуду у писаном облику и да ће потом заузети став о томе да ли ће се жалити на висину казне или не.

Радисављевић је изразио задовољство што је пресуда верификовала да је поступање тужилаштва било законито, чиме су демантоване инсинуације и одбачени напади на наш рад.

Он је у том контексту поменуо објављивање фотографија и личних података заменика тужиоца, о чему је обавештена и полиција.

Радисављевић је нагласио и да је поступак против Шарића и његових саучесника био један од најсложенијих поступака који су икада вођени, објаснивши да се то односи и на, у светским размерама, једно од највећих процесуирања заплењеног кокаина – скоро 5,8 тона.

Указао је и да су у процесу сарађивали полиције и правосудни органи бројних држава, а да су преко међународне правне помоћи размењивани подаци.

Према његовим речима, српско тужилаштво добијало је податке из Италије, Аргентине и других држава, али је и њима уступано оно до чега су домаћи органи долазили.

Радисављевић је објаснио да се сложеност поступка огледа и у веома специфичном начину комуникације осуђених приликом вршења кривичног дела.

"Задовољни смо пресудом у осуђујућем делу, чиме је показано да су наши докази били уважени", рекао је Радисављевић.

Радисављевић је констатовао да сваки тужилац никад није задовољан висином и оштрином казне, објаснивши да ће у конкретном случају сачекати добијање писане пресуде, па ће тек онда одлучити да ли ће уложити жалбу.