Стевановић: У Сребреници било погубљења

На питање Младићевог браниоца Драгана Иветића да ли је преко њега послато икакво наређење за злодела, Стевановић је одговорио: "Искључиво - не", преноси Бета.

Стевановић је прецизирао да генерал Младић од 15. јула 1995. није био присутан у ГШ ВРС, па није издао ниједно наређење.

Младића (73), тадашњег команданта ВРС, оптужница терети за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца, у данима након што је та војска, 11. јула 1995, заузела Сребреницу, у то време зону под заштитом УН.

У унакрсном испитивању, тужилац Питер Маклоски питао је сведока "верује ли да је много хиљада синова и очева из Сребренице било напречац стрељано после пада енклаве".

"Тачан број стварно не знам, али знам да је одређен број погубљен", гласио је Стевановићев одговор. Упитан прихвата ли да су стрељане "на хиљаде" Муслимана, сведок је узвратио: "Кад кажете на хиљаде, то значи могло је бити и 20.000. Не могу одговорити".

При том ставу остао је и после инсистирања Маклоског да каже своју "најгрубљу процену" о броју убијених.

"Моје породично васпитање...не дозвољава ми да тргујем таквим стварима. Из поштовања према жртвама у Сребреници и на другим странама, не желим да дајем паушалну процену", рекао је сведок.

Стевановић је потврдио да је 13. и 14. јула 1995. био у родном селу код Зворника, али је негирао да је ишта знао о хиљадама муслиманских заробљеника које је ВРС допремила у тај крај и затворила их у сеоске школе на више локација, пре него што их је, према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, стрељала у околини.

"Нисам знао... Прве информације о свему томе сам добио преко средстава информисања из Федерације БиХ... Стварно нисам знао ништа о томе", казао је Стевановић.

У главном исказу, Стевановић је побијао да је Армија БиХ могла пресретати радио и радио-релејне везе ВРС, објашњавајући да су те комуникације биле заштићене посебним кључем, без којег се није могао дешифровати њихов садржај.

На питање браниоца какви су његови утисци о генералу Младићу, Стевановић је рекао: "Ради се о високо професионалном војнику, правичном, али строгом, о лицу које не трпи и не воли поразе, које је поштовало све народе, али је изузетно поштовало и штитило свој народ. Он сам и његова породица постали су жртве таквих погледа и таквог рада".

Позван да појасни шта последња реченица значи, сведок је рекао да је Младић "током рата изгубио ћерку, свршеног лекара, а сам се разболео. Не треба већа трагедија".

Младићева кћи Ана је 1993. године у Београду починила самоубиство.

Свој доказни поступак, одбрана генерала Младића наставиће сутра. Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у неким општинама имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.