Грујо Борић: Ни данас не знам ништа о злочинима

"Нисам знао ништа о томе... Не знам ни сада", рекао је сведок одбране Борић, пошто му је тужилац Артур Тралди предочио доказе о убиству више од 100 Муслимана у селу Биљани код Кључа, 10. јула 1992, преноси Бета.

При том исказу остао је и пошто му је заступник оптужбе цитирао исказ начелника штаба његовог корпуса да је за то злодело знао.

Упитан да ли је знао да је масовна гробница из које су жртве после рата биле ексхумиране била удаљена "мање од километра" од касарне у селу Ланиште где је била једна бригада под његовом командом, пензионисани генерал Борић одговорио је: "Нисам знао".

Према оптужници која генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, Кључ је једна од општина у којој је тај прогон попримио размере геноцида.

Потврђујући да је у Дрвару, где је била команда Другог крајишког корпуса, постојао "затвор" за заробљенике, Младићев сведок је, међутим, оповргавао да је знао да су неки од заробљених накнадно пронађени у масовним гробницама.

"Можда су били размењени", казао је Борић, негирајући и да је знао да је командант затвора Каменица Раде Дроњак, после рата, у БиХ осуђен за злочине над заробљеницима.

Тужилац Тралди тврдио је, позивајући се на документе из војног заробљеничког логора на Мањачи, да је сведоков корпус заробљавао и у тај логор слао, без икаквог разлога, муслиманске и хрватске цивиле.

"Не знам" за то, одвратио је Борић.

Осврћући се на сведокову тврдњу да Војска Републике Српске "није имала ништа" с масовним одласком Муслимана и Хрвата, заступник оптужбе је, цитирајући ратне белешке генерала Младића, доказивао да је у Кључу, у новембру 1992, остало "2.000 Муслимана", а да их је у граду пре рата било "17.000".

"Тако пише", прихватио је Борић, понављајући, међутим, да о том масовном одласку несрпског становништва из зоне под његовом командом није знао ништа.

Сведок је побијао и тужиочеву тврдњу, засновану на документима Унпрофора, да је Други крајишки корпус неселективно и намерно гранатирао цивилне објекте у Бихаћу.

"Отварали смо ватру на положаје са којих је отварана ватра на нас... Не можете рећи да је то било намерно (уништавање цивилних кућа), него одговор на ватру која је долазила из тог правца", тврдио је Борић.

На основу свих предочених доказа, тужилац Тралди закључио је да је Други крајишки корпус, насупрот сведоковим тврдњама, био веома умешан у присилно премештање несрпског становништва. "Не", одговорио је Борић, на крају исказа посредством видео везе.

Суђење генералу Младићу биће настављено у уторак, 28. априла, исказом следећег сведока одбране.

Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.