Миленковић: Улемек и Спасојевић организовали побуну ЈСО

Премa речима Дејана Миленковића, ЈСО је била "глава, сила и моћ коју је имао (Душан) Спасојевић", преноси Танјуг.

Одговарајући на питања другооптуженог Звездана Јовановића да ли је Спасојевић издао било какво наређење неком припаднику ЈСО, Миленковић је одговорио да су се Спасојевић и Улемек договарали око свега.

Улемек, који је тада био већ бивши комадант ЈСО јер је пре тога пензионисан, према тврдњама сведока сарадника, и даље је, суштински, био командант ЈСО, којом је формално командовао оптужени Душко Маричић.

Одговарајући на питање да ли је познавао Чедомира Јовановића, одговорио је потврдно да га зна од 2000, и да су се јављали један другом када се виде.

Претходно је на суђењу сведочио некадашњи припадник ЈСО Саша Пејаковић који је испричао да је 2001. године тадашњи шеф посланичке групе ДОС-а Чедомир Јовановић, кога је службено обезбеђивао, ишао у Шилерову улицу и пре и после побуне ЈСО у новембру те године.

Сведочећи на суђењу оптуженима за побуну ЈСО, Пејаковић је посведочио да је Јовановић посећивао шефа "земунског клана" Душана Спасојевића док је био у притвору Окружног затвора у Београду због отмице Мишковића.

Пејаковић је рекао да се слабо сећа догађаја у вези са "протестом ЈСО" због протека времена, као и да је он у то време радио у Одељењу ЈСО за обезбеђење личности, па је тако по налогу Државне безбедности чувао Јовановића, а касније је на молбу Јовановића постављен за обезбеђење Спасојевићу.

Осморица припадника расформиране Јединице за специјалне операције (ЈСО) оптужени су за оружану побуну 2001. године.

Оптужени за побуну су бивши комаданти ЈСО Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Маричић, који у пожаревачком затвору издржавају максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Оптужени су и: Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Поцић и Мића Петраковић, који се бране са слободе.

Оптуженима се ставља на терет извршење кривичног дела оружане побуне из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине побуну.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут. Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад–Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља, уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници. Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.