Тужилаштво: Наставити суђење упркос Хаџићевој болести

У поднеску упућеном расправном већу, тужилац Даглас Стрингер нагласио је да је "у интересу правде" да процес буде настављен и окончан, чак и ако оптужени Хаџић не буде у стању да у њему директно учествује, преноси Бета. 

Према ранијим поднесцима, којим је одбрана затражила привремено слобађање оптуженог ради лечења, Хаџић болује од тумора у поодмаклој фази, а од 26. фебруара требало је да буде подвргнут хемотерапији.

"Тужилаштво захтева да расправно веће нареди наставак суђења ради окончања доказног поступка одбране, ако буде неопходно, ...и када је оптужени неспособан да присуствује. С обзиром на поодмаклу фазу суђења и лоше здравствено стање оптуженог, у интересу је правде да одбрана буде брзо настављена на начин који ће обезбедити правичност и интегритет процеса", пише у поднеску тужиоца Стрингера. 

Како образлаже заступник оптужбе, Хаџићево право да присуствује суђењу "није апсолутно" и може бити ограничено како би се спречио "значајан поремећај процеса".

Тужилац је назначио и да Хаџић суђење може пратити и преко видео везе из судског притвора, али и да процес мође бити настављен и без његовог присуства, уколико га болест спречи.

Према правилима Трибунала, суђење у одсуству оптуженог није могуће. Хаџић је оптужен за злочине над Хрватима и другим несрбима током сукоба у Хрватској.

О захтеву тужилаштва, као и о ранијем Хаџићевом захтеву да буде пуштен на привремену слободу, одлучиваће ускоро расправно веће председавајућег Гија Делвоа из Белгије.

Одбрана је у захтеву поднетом 20. фебруара, по први пут, прецизирала да Хаџић болује од тумора и да је болест "у коначној фази".

У поднеску се прецизира да пацијенти слични Хаџићу живе у просеку још "17 месеци", а да је време до раста тумора и "озбиљне онеспособљености" пацијента око пола године.

"Две четвртине до две трећине пацијената је мртво у року од две године од постављања дијагнозе", тврдио одбрана. Хаџићу је, како се наводи у поднеску, дијагноза постављена у новембру 2014. године.

Суђење Хаџић у Хагу је у прекиду од октобра прошле године, када му је позлило у судском притвору.

Одбрана је подвукла да је лекарским прегледима утврђено да је Хаџић "сувише болестан да би му се судило" бар током наредна четири месеца. Браниоци прецизирају, наводећи налазе специјалиста, да је Хаџић до сада смршао 10 килограма услед болести и лечења.
Исто тако, "сувише је болестан да би постојао ризик да он побегне", ако би био привремено ослобођен.

Браниоци су потцртали да је у следећим планираним фазама лечења неопходно да се пацијент што више одмара "што је немогуће у притворским условима". Тим пре што је преглед Хаџића магнетном резонанцом планиран тек у мају ове године.

Одбрана се позива на одлуке којим је Трибунал својевремено привремено ослободио генерале Војске Републике Српске Момира Талића и Ђорђа Ђукића због неизлечиве болести. Обојица су умрла убрзо по ослобађању.

Хаџићева одбрана је опширно цитирала налазе двојице специјалиста о неспособности њиховог клијента да учествује у процесу.

Хаџића су, као последњег оптуженог у бекству, власти Србије ухапсиле у лето 2011. Суђење је почело у октобру 2012. У тренутку прекида процеса, у току је била Хаџићева одбрана.

Оптужница Хаџића терети за прогон Хрвата на расној, верској и политичкој основи, истребљење, убиства, незаконито притварање, мучење, нечовечна дела, депортацију и присилно премештање, 1991-93. у источној Славонији и Книнској крајини. Та дела
квалификована су као злочини против човечности.

Оптужен је и за кршење закона и обичаја рата: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање насеља неоправдано војном потребом, уништавање верских објеката и пљачку приватне и јавне имовине.

Циљ тих злочина, по оптужници, било је трајно и насилно уклањање несрпског становништва ради укључивања великог дела територије Хрватске у уједињену српску државу.

У том "удруженом злочиначком подухвату", по оптужници, Хаџић је учествовао заједно са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, Миланом Мартићем, Миланом Бабићем, Јовицом Станишићем, Франком Симатовићем, Војиславом Шешељом, Радованом Стојчићем званим Баџа, генералима ЈНА Вељком Кадијевићем и Благојем Аџићем, Радмилом Богдановићем, Михаљем Кертесом и Жељком Ражнатовићем.