За три дана више од четири хиљаде ухапшених миграната

У 80 одсто случајева реч је о косовским Албанцима који преко "зелене линије" покушавају да се домогну Европске уније.

На територији Жупаније Чонград током јучерашњег дана приведено је 880 лажних азиланата са Косова, 41 Авганистанац, осам држављана Конга, шест Сиријаца, по један становник Гане и Нигерије. Највећа група је поново ухапшена на територији пограничног града Ашотхалома.

У Жупанији Бач-Кишкун јуче је заустављен македонски аутобус на путу ка Будимпешти у коме су пронађена четири косовска Албанца који нису могли да докажу легалан боравак у Мађарској и предати су у надлежност Имиграционе службе. Против македонског возача поднета је кривична пријава због покушаја кријумчарења људи.

Протеклог викенда, против још осам особа мађарска полиција је поднела кривичну пријаву због кријумчарења људи.

Прекршајни суд у Суботици је протеклог викенда радио даноноћно, с обзиром на то да је појачана контрола српско-мађарске границе од стране надлежних државних органа, рекао је за РТС Љубо Симић, председник Прекршајног суда у Суботици.

За протекла три дана, око 160 косовских Албанаца који су илегално покушали да пређу границу полиција је привела судији за прекршаје и они су углавном новчано кажњени, док је неколико повратника добило затворске казне до 30 дана.

Током јануара ове године, 550 лажних азиланата са Косова кажњено је у Прекршајном суду у Суботици због нелегалног преласка границе.

Полиција Србије, Мађарске, Аустрије и Немачке постигле су данас договор о већој сарадњи кад је реч о спречавању илегалне миграције, а министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић позвао је мигранте са Косова и Метохије да не продају своју имовину јер ће њих 99 одсто бити враћено.

Стефановић је, после састанка са директором Савезне полиције Немачке Дитером Романом, директором полиције Мађарске Карољем Папом и делегацијом полиције Аустрије, рекао да ће на српско-мађарској граници ускоро, поред регуларне граничне полиције, дежурство почети и Жандармерија, али и полиција опште надлежности.

"Да бисмо заштитили зелени део границе, полиција ће повећати број припадника граничне полиције на граници са Мађарском, а од данас се прикључује и део Жандармерије, полиције опште надлежности, а биће појачане и граничне патроле", рекао је Стефановић.

Он је истакао да је са колегама из Немачке, Аустрије и Мађарске договорено да стручњаци из тих земаља помогну српској и мађарској полицији у спречавању илегалне миграције, као и да за то обезбеде техничка средства, односно термовизијске камере.

Стефановић је нагласио да ће бити појачана сарадња и у области Криминалистичке полиције како би се открили кријумчари.

Он је додао да су у 2014. години откривене четири групе кријумчара који су преко границе пребацили више од 40 особа.

На питање са каквим документима мигранти пролазе кроз Србију, Стефановић је објаснио да, осим фалсификованих докумената, мигранти са Косова и Метохије поседују и потврде које се добијају на административној линији које користе до границе са Мађарском, после чега, како је навео, ваде фалсификована документа.

Стефановић је, на питање о разлозима "експлозије миграције", рекао да то није питање за полицију јер се МУП не бави том анализом, али да разлози свакако нису безбедносне природе.

Министар је апеловао на мигранте са Косова и Метохије да не продају своју имовину и да тим новцем покушавају да пређу границу, јер ће, како је рекао, већина бити враћена.

"У Немачкој је прихваћено мање од један одсто захтева за азил миграната који дођу преко наше територије. Ти људи не би требало да продају своју имовину јер тако само продубљују хуманитарну кризу, а и одговараће пред судом због почињеног кривичног дела", рекао је Стефановић.

Директор Савезне полиције Немачке истакао је да су разговори били ефикасни и да су учинили јасном чињеницу да полиција ниједне државе није у могућности самостално да реши проблем илегалне миграције.

"Србија, Мађарска, Аустрија и Немачка само заједно могу да спрече хуманитарни егзодус", оценио је Роман.

Велики пораст броја азиланата с Косова у Немачкој

Број захтева са Косова за азил у Немачкој расте а из Србије благо опада, показују подаци Савезног завода за миграције и избеглице које је објавило немачко Министарство унутрашњих послова.

Грађани Косова су, према тим подацима, у јануару ове године поднели укупно 3.630 захтева за азил у Немачкој и тиме се показује тенденција сталног раста – са Косова је, наиме, у децембру прошле године стигло 1.956 захтева за азил, а у новембру лане 1.622 захтева.

Када је реч о грађанима Србије, они су у јануару ове године укупно поднели 3.328 захтева, а у децембру лане укупно 3.369, показује статистика, према којој су у јануару ове године по укупном броју поднетих захтева за азил у Немачкој на првом месту грађани Сирије, на другом је Косово, на трећем Србија, а затим следе Албанија, Авганистан, Ирак, Македонија и Босна.

У Немачкој су у јануару ове године укупно поднета 25.042 захтева за азил, што је за чак 73,1 одсто више него у истом месецу прошле године, саопштило је министарство.

Када је реч о грађанима Косова, немачка амбасада у Приштини је упозорила је на "лавину азиланата са Косова", пише "Билд ам зонтаг", наводећи да дипломате захтевају хитну акцију немачких власти и верују да се Косово налази пред масовним егзодусом који се брзим мерама, пре свега Берлина, може зауставити.

"Колико је драматична ситуација у најсиромашнијој земљи Европе, показује и позив у помоћ немачке амбасаде у Приштини од 3. фебруара, упућен Министарству иностраних послова у Берлину, где се каже да исељавање грађана Косова драматично расте".

У тексту о масовном, углавном, илегалном одласку косовских Албанаца, најчешће у правцу Немачке, лист објављује бројне фотографије – од усамљеног човека са бебом у наручју у близини српско-мађарске границе, преко младих Албанаца на улици у мађарском селу Ашотхалом, такође у близини српско-мађарске границе, до комбија, пуног "илегалних исељеника са Косова, које је открила српска полиција" и косовске председнице Атифете Јахјаге, озбиљног лица и под кишобраном "која покушава да одврати своје земљаке од пута".

"Билд ам зонтаг" пише да хиљаде људи напушта Косово и да највећи број њих иде илегално у правцу Немачке, где их, према мишљењу немачких дипломата, "мами" дуги административни поступак до протеривања назад на Косово.

Ако би се тренд одласка наставио, онда би месечно од 25.000 до 30.000 људи напустило Косово, односно у току једне године 300.000 људи, што је шестина укупног становништва, преноси лист процене немачких дипломата, који траже да се одбијени подносиоци захтева за азил у Немачкој хитно и без икаквог одуговлачења врате.