Доживотни затвор Поповићу и Беари

То је прва правоснажна пресуда официрима Војске Републике Српске за геноцид у Сребреници у историји суда у Хагу. До сада је на 35 година затвора био правоснажно осуђен генерал ВРС Радислав Крстић, али за помагање и подржавање тог геноцида, подсећа Бета.

Поповић (57) је 1995. био начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС, а Беара (75) је исту дужност обављао у Главном штабу те војске.

По пресуди, Поповић и Беара су, са другим учесницима у удруженом злочиначком подухвату, међу којима су Ратко Младић и Радован Караџић, делили "геноцидну намеру" да униште заробљене сребреничке Муслимане као етничку групу.

Као протагонисти злочиначког подухвата, Поповић и Беара ту намеру спровели су од 11. до 23. јула 1995, на више локација у околини Зворника, кроз операцију организованог стрељања хиљада заробљених Муслимана, коју су, како је пресудио Трибунал, "координисали".

Трибунал је првостепеном пресудом Поповићу и Беари, изреченом 2010, а данас потврђеном, утврдио да су снаге босанских Срба, у данима пошто су 11. јула 1995. заузеле Сребреницу, тада зону под заштитом УН, убиле "најмање 5.336 идентификованих особа", као и да би број жртава, на основу предочених доказа, могао порасти до 7.826.

Како је саопштио Хашки трибунал, потврђена је и осуђујућа пресуда и казна од 35 година затвора Драгу Николићу за помагање и подржавање геноцида, злочине против човечности и кршења закона или обичаја ратовања путем учешћа у удруженом злочиначком подухвату, преноси Танјуг.

Радивоје Милетић је проглашен кривим за злочине против човечности и кршења закона или обичаја ратовања путем учешћа у удруженом злочиначком подухвату. Казна од 19 година затвора, која му је раније била изречена, смањена је на 18 година.

Винко Пандуревић је проглашен кривим за помагање и подржавање кршења закона или обичаја ратовања и злочина против човечности. Пандуревић је такође проглашен кривим због тога што није спречио злочине себи подређених и казнио их због њих. Њему је потврђена раније изречена казна од 13 година затвора.

Драго Николић је обављао дужност начелника безбедности Зворничке бригаде ВРС, Радивоје Милетић је био начелник Управе за оперативно-наставне послове у Главном штабу, а Винко Пандуревић је обављао дужност команданта Зворничке бригаде.

Жалбено веће је једногласно или већином гласова одбацило већину жалби које су уложили некадашњи официри ВРС.