Сајић: Прогон није био циљ РС

Милорад Сајић је сведочио у одбрану Ратка Младића, тадашњег команданта Војске Републике Србије који је оптужен за прогон муслиманског и хрватског становништва широм БиХ, геноцидних размера у седам општина, преноси Бета. 

У сажетку Сајићеве изјаве, уведене у спис у писаном облику, Младићев бранилац Миодраг Стојановић уврстио је сведокову тврдњу да "стратешки циљеви РС никада нису обухватали протеривање Муслимана и Хрвата из РС".

Унакрсно испитујући сведока, тужиоци су, међутим, цитирали речи председника Скупштине РС Момчила Крајишника са седнице од 12. маја 1992. на којој су посланици прокламовали шест стратешких ратних циљева босанских Срба.

"Први стратешки циљ је раздвајање од друге две националне заједнице, раздвајање држава, раздвајање од оних који су непријатељи и који су користили сваку прилику, нарочито у овом веку, да нас нападну и који ће наставити с таквом праксом ако наставимо да будемо у истој држави", рекао је тада Крајишник.

Сајић, који је присуствовао седници, потврдио је да је то био стратешки циљ РС, иако је, само неколико минута раније, негирао да је раздвајање као први ратни циљ на истој седници прокламовао вођа босанских Срба Радован Караџић.

Заступник оптужбе сугерисао је и да је Сајић имао важну улогу због тога што је на истој седници Скупштине РС седео одмах поред генерала Младића.

"Ништа ме није квалификовало да седим ту, генерал Младић је рекао: 'Сједи, мали, ту'", одговорио је сведок, тврдећи да претходно није ни познавао Младића.

Сајић, који је био и члан кризног штаба Аутономне Регије Крајина, тврдио је и да се "војне структуре никада нису ставиле под контролу цивилних власти".

Јуче започет исказ о сукобима у Приједору, с пролећа 1992, данас је завршио сведок одбране Ратко Милојица.

Тезу Младићеве одбране да су рат у приједорској општини изазвали "муслимански екстремисти", Милојица је поткрепио описом напада на њега и још петорицу војника у селу Хамбарине, 22. маја 1992. После краћег разговора о предаји оружја, на Србе у аутомобилу је, по Милојицином исказу, отворена ватра. Тројица су убијена, а тројица, укључујући и сведока, тешко рањена.

По оптужници, српске снаге су, узвраћајући на тај напад, од 23. маја спровеле операцију "чишћења" подручја око Хамбарина, убиле један број Мусилмана, а хиљаде мештана протерале или затвориле у логор Омарска, где су над њима вршени злочини.

Веродостојност сведока, током унакрсног испитивања, тужиоци су настојали да наруше указивањем да је он био умешан у убиство једног католичког свештеника у Љубији.

Милојица није негирао да је био присутан када је свештеник био опљачкан и убијен, али је оповргавао да је убица Ивица Павловић, иначе Хрват, жртву устрелио из његове аутоматске пушке.

Следећег сведока Младићева одбрана ће пред судије извести сутра.

Оптужница Младића (72) терети и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, од 1992. до 1995. године.