Случај "жута кућа", предуга потрага за правдом

"Клинт Вилијамсон је озбиљан тужилац и водио је озбиљну истрагу", каже Монтгомери у разговору за Танјуг, осврћући се на извештај о трогодишњој истрази о Мартијевим наводима који је специјални Еулексов тужилац јуче представио у Бриселу.

Међутим, Монтгомери додаје да резултати те истраге нису открили ништа суштински ново.

"УНМИК је још од 2003. знао за оптужбе о вађењу органа, али никада није спровео озбиљну истрагу о томе, а тиме се до формирања Вилијамсоновог тима 2011. није бавио ни Еулекс", подсећа новинар Монтгомери.

Он додаје да су подаци о тајним логорима у Албанији у којима су припадници Ослободилачке војске Косова држали киднаповане цивиле одавно наведени у извештајима бројних медија и организација за заштиту људских права.

Монтгомери је у својству извештача британског Дејли телеграфа, заједно са колегом Стивеном Смитом, истраживао ратне злочине на Косову након окончања сукоба 1999. године и први скренуо пажњу истражитељима Уједињених нација и Хашког трибунала на постојање "жуте куће" у месту Бурељ у централној Албанији.

"Породице жртава предуго чекају на истину и правду", истиче Монтгомери, додајући да ће и суђење на основу резултата Вилијамсонове истраге бити велики изазов за међународну правду.

Вилијамсон је јуче у Бриселу саопштио да је нашао бројне доказе да су високи официри ОВК током 1999. и 2000. спроводили систематску кампању етничког чишћења чија су мета били косовски Срби и Роми, али да нема довољно јаких доказа за оптужницу због вађења органа.

"Вилијамсонов тим се извесно сретао са бројним препрекама на које смо и ми наилазили", каже Монтгомери, који се током новинарске истраге о злочинима ОВК и сам суочавао са претњама и случајевима застрашивања сведока.

"Како да докажете злочин који се догодио пре 15 година, а не знате имена жртава ни починилаца, нити имате озбиљне материјалне доказе?", пита се Монтгомери, истичући да је међународна заједница реаговала недопустиво касно.

Монтгомери, који данас ради за амерички Национални јавни радио у Сан Франциску, указује да је прича о трговини органима, која представља тек мали део злочина над цивилима након косовског рата, одвукла пажњу јавности од великог броја "обичних" случајева киднаповања, мучења и убистава у режији ОВК.

"Оно што је мотивисало нашу истрагу, која ни до данас није закључена, јесте судбина стотина људи који су нестали након уласка НАТО трупа и УН на Косово", каже Монтгомери и истиче да су представници међународне заједнице годинама игнорисали злочине ОВК, а да привођење злочинаца остаје изазов пуних 15 година након рата.