Хаг још увек без одлуке о Шешељу

Тужилаштво је навело да не може да разматра то питање, осим да напомене да је Жалбено веће недавно приметило да, "засад, оптужени није показао да му је због дужине суђења, укључујући и притвор, нарушено право на фер суђење", преноси Танјуг.

Веће је 13. јуна наложило да се стране у поступку изјасне о могућности да оптужени буде привремено пуштен на слободу.

Судско веће је само навело да је новом судији Мадаје Нијангу потребно додатно време да се упозна са целим предметом и да не може да прецизира колико ће времена бити потребно за изрицање пресуде, па Тужилаштво "не може да изнесе поднеске о овом питању", стоји у одговору Тужилаштва на захтев судског већа.

Тужилаштво је саопштило да, у случају да Судско веће пусти на привремену слободу Војислава Шешеља, треба да постави услове за то који обезбеђују да оптужени неће "угрожавати жртве, сведоке или друге особе" и да ће се вратити у притворску јединицу ако и када Веће то наложи.

Претресно веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију издало је 13. јуна налог којим се стране у поступку позивају да изнесу мишљење о могућности да се Шешељ привремено пусти на слободу узимајући у обзир више разлога, међу којима и нарушено здравствено стање оптуженог.

У одлуци Претресног већа је, такође, наведено да је позив странама упућен зато што у овом тренутку није могуће "одредити тачан датум изрицања пресуде" пошто је судија Мадаје Нијанг затражио додатно време да се упозна са целим предметом.

Тужилаштво је у данашњем одговору већу навело да се из листе активности за које је Шешељ навео да ће предузимати током привремене слободе може закључити да је оптужени "доброг здравља".

Имајући у виду дужину притвора оптуженог и суђења, Тужилаштво је мишљења да сви напори Трибунала треба да буду усмерени да пресуда буде изречена што пре, наведено је у поднеску Тужилаштва.

Лидер Српске радикалне странке Шешељ обавестио је Претресно веће Хашког трибунала да, уколико буде одлучено да га привремено пусте на слободу, не прихвата никаква ограничења, осим оног да неће напуштати територију Србије.

Шешељ је у поднеску Хашком суду, који је медијима прослеђен из СРС-а, навео да се уколико буде привремено пуштен на слободу неће јављати полицији, нити носити електронску наруквицу или друге предмете којима се нарушава људско достојанство.

Шешељ: Учествоваћу у политичком животу Србије

Он наводи и да ће учествовати у политичком животу Србије, на јавним скуповима, да ће давати интервјуе новинама, гостовати у телевизијским емисијама и "јавно критиковати Хашки трибунал као нелегални међународни суд".

Шешељ наводи и да одбацује било какве гаранције Владе у Београду.

Он је у поднеску протестовао због неодржавања статусних конференција у његовом предмету након изношења завршних речи, иако члан 65 бис Правилника о поступку и доказима предвиђа да се, независно од фазе поступка, статусне конференције морају одржати у року не дужем од 120 дана од последње статусне конференције.

Како подсећа, Правилник наглашава да су статусне конференције место где оптужени може покренути питања у вези са предметом, укључујући здравствено стање и услове притвора, а њему су, истакао је, та права ускраћена.

Шешељ протестује и због недоношења одлуке о укидању притвора, па чак и неразматрања тог питања у размацима које налаже међународно обичајно право, јер обавеза Претресног већа била је да у одређеним временским размацима преиспитује одлуку о притвору и одмах по престанку разлога за притвор донесе одлуку о његовом укидању.

Хашки трибунал одбацио је, претходно, 6. јуна захтев Шешеља да буде ослобођен или да суђење почне испочетка, после изузећа судије Фредерика Хархофа на захтев самог оптуженог.

Судска одлука донета је већином, уз опречно мишљење судије Кофија Кумелија Афанђеа, који је оценио да је Шешељев случај "без преседана".

"Не могу да се сложим с већином у одлуци да се суђење настави, када је доведена у питање правичност поступка", навео је Афанђе.

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком суду, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, која га терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Схевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку, који је почео 2007. године. Тужилаштво је крајем 2010. завршило изношење доказа, а оптужени, који се сам брани, није желео да износи никакве аргументе одбране.

Завршне речи одржане су у марту 2012, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар 2013. године.

Шешељ је, међутим, у јулу 2013. затражио изузеће судије Хархофа због сумње у његову пристрасност.

Суд је прихватио Шешељев захтев и уместо Хархофа је именован судија Мандиаје Нијанг.

Оптужени је почетком године затражио да буде ослобођен или да суђење почне испочетка, јер, како је навео, није правично да поступак буде настављен уз судију који није пратио поступак од почетка.

Одвојено од оптужнице за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, Шешељ је у три поступка осуђен због непоштовања Суда, на 15, 18 и 24 месеца затвора.