Гузина негирао намерне нападе на цивиле

Сведок Гузина, који је током рата био командант једног од батаљона Илиџанске бригаде ВРС, изјавио је да је та јединица, бранећи своје положаје и насеља, отварала ватру искључиво на "легитимне војне циљеве" Армије БиХ, преноси Бета.

Гузина је посведочио и да је предузимао мере да спречи цивилне жртве, по наређењу више команде, и да "не зна ни за један случај дејстава по цивилима у граду".

Као и претходни Младићеви сведоци са сарајевског ратишта, Гузина је тврдио да му никада није било наређено, нити је имао намеру да терорише цивиле и изазове жртве међу њима.

Армија БиХ је, насупрот томе, према речима сведока, злоупотребљавала цивилне објекте у Сарајеву и из њих отварала ватру на ВРС, "укључујући и из покретних минобацача и митраљеза" монтираних на возила.

Тврдећи да у том подручју није имао снајперисте, Гузина је негирао одговорност његове јединице за рањавање једне шеснаестогодишње девојчице на Илиџи, у јуну 1994.

"Несхватљивим" је, притом, назвао "ситуацију да се цивил креће на првој линији фронта".

Гузина је рекао и да су "муслиманске снаге лагале да смо снајперима гађали цивиле", наглашавајући да је његов батаљон, стога, позвао Унпрофор да се "увери у те лажи" на неким објектима.

Посведочио је и да је поштовао наређење Главног штаба ВРС да ка Сарајеву пропушта хуманитарне конвоје, иако је у једном од њих била пронађена већа количина оружја.

Сведок је прецизирао да је у његовом батаљону погинуло 167 бораца, а рањено око 400 људи и да је и он сам био рањен четири пута.

Тужиоци ће сутра унакрсно испитивати Гузину.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, а који је у седам општина имао размере геноцида, и за узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.