Суђење Младићу, расправа о смрти гардиста

То је изазвало гласан протест генерала Младића - коме је расправно веће раније забранило да гласно говори - после чега су судије наредиле да буде уклоњен из суднице, преноси Бета.

На галерији за јавност није се могло чути шта је говорио Младић јер су микрофони били искључени. Младић је оптужен за геноцид над несрбима у БиХ.

Заступник оптужбе Дермот Грум изнео је сугестију да је Младићодговоран за смрт гардиста током унакрсног испитивања сведока одбране Драгана Лаловића, команданта јединице Војске Републике Српске која је од 1997. до 2001. обезбеђивала генерала у Србији.

Тадашњи пуковник ВРС Лаловић претходно је потврдио да је Младић од марта 1997. живео у свом стану у Београду и да је "повремено" одлазио у војне објекте ВЈ на планини Рајац и у Стругарима.

Упитан од тужиоца Грума да ли је Младић у то време одлазио и у касарну у Топчидеру, сведок је прво одговорио да је "сигуран" да није.

На додатно питање може ли да то потпуно искључи, Лаловић је, међутим, дозволио могућност да је генерал Младић долазио у Топчидер да "поразговара" с припадницима јединице ВРС задужене за његово обезбеђење, која је у тој касарни била смештена.

У вези са смрћу гардиста ВЈ Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића у Топчидеру, 5. октобра 2004, тужилац Грум цитирао је изјаву Јаковљевићевог оца, дату прошле године публикацији Балкан инсајт, да су они убијени зато што су у касарни видели генерала Младића.

Како је навео тужилац, Јаковљевићевом оцу то је у писму открио "бивши припадник обезбеђења особе коју је Трибунал оптужио за ратне злочине".

"Ја нисам ни знао да тај објекат у Топчидеру постоји док се то није десило... Не знам какве ја везе имам с тим, тада сам већ био у пензији... Не могу да верујем да се то тако десило", одговорио је Лаловић.

Бранилац Бранко Лукић питао је, потом, сведока да ли зна да су власти Србије о овом случају генерала Младића у Хагу саслушале као грађанина, а не као осумњиченог, а Лаловић је одговорио да за то не зна.

Сведок је рекао да, у време док га је он обезбеђивао 1997-2001, генерал Младић није био у бекству", упркос чињеници да је Хашки трибунал команданта ВРС још 1995. оптужио за геноцид у Сребреници и друге злочине над босанским Муслиманима и Хрватима.

"Ја нисам генералу Младићу помагао да се крије, јер се он, док је био у Србији, није ни крио... Кретао се по Београду као и сви други грађани, ишао на пијацу... у продавницу да купује хлеб... на фудбалске утакмице", посведочио је Лаловић. Рекао је да је тих година "знао где је Младић у 90 одсто случајева", али да то сада не може да реконструише.

Потврђујући да је тада знао за оптужницу и међународни налог за хапшење Младића, Лаловић је рекао да је он од Генералштаба ВРС добио задатак да "заштити" генерала.

"У то време, у мојој земљи није била издата потерница и налог за хапшење и не знам како бих дозволио његово хапшење, а командујем јединицом за његову заштиту", рекао је Лаловић, додајући да међународне снаге у БиХ (Сфор) тада нису ни трагале за Младићем.

На сугестију тужиоца да није био спреман да поступи по налогу међународног суда, сведок је узвратио: "Нисам био спреман зато што то од мене нису тражили органи у мојој земљи... Тражили су да урадим нешто друго - да обезбеђујем генерала Младића".

Прецизирајући да су власти РС и СР Југославије тек 2002. издале налоге за Младићево хапшење, тврдио је да он до тада није ни знао да суд у Хаагу захтева изручење генерала.

Лаловић је негирао да је после 2001. био део мреже за подршку Младића, иако је због те тврдње међународне заједнице био избачен из ВРС и подвргнут санкцијама.

Следећег сведока одбране Младићеви адвокати ће пред судије извести сутра.

Бивши командант ВРС оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, што је у седам општина имало размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.