Лукић: Доказати болне чињенице

Лукић је у интервјуу Фонету рекао да међународна заједница није задовољна правосуђем на Косову и подсетио да је она већ долазила у ситуацију да мора да формира неко судско тело, када би увидела да "унутрашње правосуђе не функционише".

И Хашки трибунал је формиран, јер "првобитно нико у бившој Југославији није хтео да се суочи са суђењем за ратне злочине", напоменуо је Лукић, који је пред тим судом био бранилац у процесима Момчилу Перишићу и Веселину Шљиванчанину.

Извесно је да ће Европска унија стајати иза суда за злочине на Косову, истакао је Лукић, који сматра да би тај суд требало да се бави, не само ратним злочинима, већ и свим другим злочинима за које на Косову не може да се оствари правда.

"Надам се да ће то бити добар моменат да се на транспарентан начин докажу неке чињенице које боле и нас и људе који на Косову живе", нагласио је Лукић.

Сматра да ће бити добро ако то суђење буде пропраћено и стварима које су у вези са организованим криминалом.

Што се тиче поступка пред Међународним судом правде у Хагу, поводом међусобних оптужби Србије и Хрватске за геноцид, Лукић је константовао да је процес већања и гласања у том суду дуг и компликован.

"Не само због хиљада страница доказног материјала, него зато што захтева и више пута међусобну комуникацију свих 15 судија", објаснио је Лукић и проценио да ће пресуда бити донета крајем године.

На основу праксе Међународног суда правде, после завршеног процеса, прође седам до 10 месеци до коначног доношења одлуке, прецизирао је Лукић.

У фебруару би требало да буде реизбор одређеног броја судија, па се очекује да ће до тада одлука бити донета.

"Верујем да ће бити званично саопштена пре фебруара", рекао је Лукић.

Српска аргументација боља

Према речима Лукића, правни тим Србије верује да је у поступку против Хрватске аргументација Београда правно и чињенично много ближа Конвенцији о спречавању геноцида, актима о одговорности државе и јединој пресуди Међународног суда правде за геноцид, у случају Сребренице, по тужби БиХ против СЦГ 2007. године.

Када се то анализира, наша аргументација је боља. Врло су високи стандарди које је Међународни суд правде поставио за одговорност државе за геноциде, оценио је Лукић.

У случају БиХ против СЦГ, подсетио је Лукић, Суд је утврдио да је искључиво у Сребреници почињен геноцид, у погледу чињеничног стања и одгорности државе.

У том контексту, овде обе стране имају тежи праг убеђивања Суда да је њихова аргументација за тужбу исправнија, изјавио је Лукић.

Према његовим речима, на површину поново излазе неке приче које људи желе да забораве или потисну, а наша је дужност да те приче прикажемо Суду, да би се дошло до закључка.

Он, међутим, има лични утисак да политичари и у Србији и у Хрватској желе да тај поступак "што пре буде део историје, да се окрену будућности".

Као највиши правни орган међународне заједнице, Међународни суд правде је био у прилици да чује од српског правног тима аргументацију "која није била довољно презентована" пред Хашким трибуналом, оценио је Лукић.

Значајно је и то, сматра Лукић, што ће сви докази које је српска страна доставила, а иду унатраг и до Другог светског рата, бити стављени на сајт Међународног суда правде и постати стална документација у архиву међународне заједнице.