Брацановић: Протест, а не побуна ЈСО

Брацановић је током вишечасовног саслушања изјавио да то није била побуна него протест, као и да га није организавао првооптужени Милорад Улемек Легија, који је тада већ био пензионисан, а претходно комадант те јединице, јавља Танјуг.

На почетку сведочења, Брацановић је испричао да је у време спорног догађаја био начелник Седме управе Државне безбедности која бавила се прислушкивањем.

Како је навео, за протест "црвених беретки" чуо је на послу, јер се причало да су чланови "беретки" отказали обезбеђење свим функционерима које су обезбеђивали и да су сви повучени у седиште у Кули.

Према његовим речима, чак је и возач тадашњег шефа ДБ-а Горана Петровића, на позив из команде зауставио кола и придружио се протесту.

Брацановић је посведочио да је тог дана затражио телефоном одговор од Улемека зашто се протестује, а он му је одговорио да су Петровић о његов заменик Зоран Мијатовић ухапсили Бановиће и да ће их испоручити иако су им обећали да никог неће испоручивати.

Потом је, како је испричао, позвао Петровића и отишао код њега кући, где му је предложио да се нешто предузме да се протест заустави.

Петровић је, како је навео Брацановић, рекао да он не може ништа, на шта се понудио да он иде у Кулу.

У Кули су га дочекали, како је рекао, "маскирани ликови" којима је пренео да хоће да прича с командом, али је њихов одговор, према Брацановићевом исказу, био да команда не жели да прича с њим.

Брацановић је испричао и да је, након оставке Горана Петровића (коју су тражиле "беретке") на позив Чедомира Јовановића препоручио Влади да на чело ДБ-а дође Андрија Савић, доктор наука без мрље у каријери, па је Влада његов предлог прихватила.

Сутрадан га је, како је испричао, позвао (убијени вођа "земунског клана") Душан Спасојевић и рекао му да један човек жели да се нађе с њим, али није желео да му каже ко.

Међутим, како је навео, претходно се консултовао са Андријом Савићем, Радетом Кнежевићем и Чедомиром Јовановићем. Савић му је рекао да не зна шта да му препоручи, Кнежевић - "немој ни случајно", а Јовановић нека иде слободно.

Бивши заменик шефа БИА посведочио је да га је Спасојевић одвезао у Кулу и да се све време бринуо да га не ликвидира. У Кули је разговарао са Улемеком и убедио га да се састане са Савићем.

Након сусрета Савића и Улемека протест је завршен, навео је сведок.

Брацановић је напоменуо да га је на повратку из Куле Спасојевић оставио на пумпи у Батајници, где га је покупио члан његовог клана, а сад сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи.

Одговарајући на питања суда о односу Спасојевића и Јовановића, Брацановић је испричао да му је у току 2002. године оперативац донео фотографију Чедомира Јовановића с "непознатим људима", али да га та фотографија није занимала.

На питање зашто је позвао Улемека када је почео протест ако он није командовао ЈСО, Брацановић је објаснио да је он у јединици био поштован и имао велики утицај.

Душана Спасојевића је, како је посведочио, упознао пред 5. октобар 2000. године код Легије у канцеларији. Улемек му је рекао да га је Спасојевићу послао Зоран Ђинђић, навео је сведок.

Суђење је данас из безбедносних разлога одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду, где ће бити настављено и сутра даљим излагањем Брацановића.

Оптужени за побуну су бивши команданти ЈСО Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Маричић, који у пожаревачком затвору издржавају максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Оптужени су и Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Поцић и Мића Петраковић, који се бране са слободе.

Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад - Суботица, у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Центра "Сава".

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.