Јелена Ћурувија: Помак у истрази убиства

У истрази убиства власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије у Тужилаштву за организовани криминал сведочила je његова ћерка Јелена Ћурувија.

После сведочења, Јелена Ћурувија је истакла да је главни утисак који има са овог саслушања то што је видела људе који се терете за убиство њеног оца.

"Очито је направљен помак у односу на пре неколико година и постоји очекивање свих нас да ће се овог пута доћи до разрешења", рекла је Ћурувија. Истакла је да не може да каже о чему је причала током давања изјаве, наводећи да је реч о њеним сазнањима у вези са убиством њеног оца.

Пре ње сведочила је и Биљана Пејовић, удовица Луке Пејовића, који је повезиван са Ћурувијиним убиством пре него што је и сам убијен 5. децембра 2000. године.

Планирано је, такође, да Тужилаштво у наставку истраге саслуша бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића Френкија и некадашњег начелника Државне безбедности Јовицу Станишића.

Као сведоци у тој истрази се помињу и бивши начелник Трећег одељења Центра ДБ-а Радован Божовић и његов помоћник Стеван Баста.

Истрага се води против осумњичених за убиство Ђурувије - некадашњег шефа ДБ-а Радомира Марковића, бившег шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, бившег начелника шестог одељења тог центра Ратка Ромића и припадника службе Мирослава Курака.

Истрага о убиству Ћурувије покренута је 13. јануара 2014. године хапшењем Радоњића и Ромића, који су у притвору, после готово 15 година од убиства Ћурувије извршеног на Ускрс, 11. априла 1999. године.

Марковић је у затвору у Пожаревцу, а Курак није доступан правосудним органима, па је за њим расписана потерница.

Славко Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999, у јеку НАТО бомбардовања СР Југославије. Убиство је извршено око 17 часова у Београду, у Светогорској улици, у пролазу испред броја 35, где су се налазиле просторије маркетиншке службе Дневног телеграфа, а на четвртом спрату и стан у коме је Ћурувија живео.

Убице су у Ћурувију испалиле 17 метака, а затим и још један пуцањ у главу. С њим је тада била његова невенчана супруга, историчарка Бранка Прпа.

На власти у Србији је била коалиција СПС-ЈУЛ-СРС.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. године. Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића и четворице чланова СПО-а приликом атентата на Вука Драшковића на Ибарској магистрали.

Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду за помагање у покушају убиства Вука Драшковића у Будви 2000. године. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и наложено је ново суђење.