Одбројавање до почетка расправе у Хагу

За мање од десет дана, пред Међународним судом правде у Хагу почиње главна усмена расправа по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Готово је извесно да повлачења тужби неће бити и да ће обе стране у Хагу покушати да докажу геноцид, оцењују стручњаци.

Касно је за повлачење тужби, поручује и хрватски председник Иво Јосиповић. Договор је, објашњава, био могућ у ранијој фази, међутим, сада је све на суду. Пресуда, тврди, неће утицати на односе две земље.

"Неће бити никаквих негативних последица. Обе државе знају да се судски спор може завршити овако и онако. Суд ће одлучити да ли су злочини досегли правну квалитету геноцида. Пракса је била таква да не можемо са сигурношћу то рећи", поручује Јосиповић.

Професор међународног права Тибор Варади сматра да је боље повући тужбе, иако је, каже, сада то мало вероватно. Подсећа да Хашки трибунал никога није осудио за геноцид у Хрватској и да би тиме могао да се руководи и Међународни суд правде.

"У овом спору обе стране заступаће компетентни правници, али они ће се наћи на принудном колосеку и мораће да доказују нешто чега није било. Чињеница је да је било недела, ратних злочина, злочина против човечности, али Трибунал није никога ни оптужио, а још мање осудио за геноцид на подручју Хрватске током деведесетих година", објашњава Варади.

Изношење доказа и аргумената хрватски правни тим почиње трећег марта, а српски од 10. марта. Усмена расправа је завршни део поступка који траје већ десет година и у коме су обе стране већ предале доказе. Тако сведочења у марту нису и једина које суд разматра.

"Обе стране су у претходној страни приложиле суду изјаве велког броја сведока дате домаћим судовима. То су изјаве које се у common law систему називају овереним изјавама сведока а само неке од тих сведока стране су изабрале да се појаве у усменој фази. Па и од њих појавиће се само они од којих се тражи унакрсно испитивање", каже шеф правног тима Србије Саша Обрадовић.

Коалиција удружења избеглица сматра да је предстојеће суђење један од предуслова искреног помирења два народа. Потребно је, кажу, и решавање питања несталих, ексхумирање посмртних остатака Срба, повратак имовинских и стечених права, накнада штете за уништене објекте и процесуирање ратних злочинаца.