Кијац: Караџић није знао за злочине у Сребреници

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, ратни шеф Службе државне безбедности Републике Српске Драган Кијац тврдиo je да у јулу 1995. ни он, ни Караџић нису знали ништа о убиству хиљада Муслимана из Сребренице.

Како каже Кијац, детаље о масовном злочину над сребреничким Муслиманима сазнао је из извештаја који је Трибуналу поднео вештак тужилаштва Ричард Батлер.

Бивши председник РС и врховни командант њених оружаних снага, Караџић оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима након што је Војска РС 11. јула 1995. заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

У писаној изјави, Кијац тврди да је од 14. до 18. јула 1995. био "на свадби у Црној Гори". Када се вратио на Пале, са Караџићем се састао 19. јула, али "није знао за егзекуције" и "није видео ниједан извештај" у којем су њих двојица поменути.

Као шеф СДБ, "није информисао Караџића" нити је Караџић "одавао икакве назнаке да је он знао" за злодела. Да је знао, Караџић би, по Кијцу, "деловао да спречи" злочине и "казни" починиоце.

Тужитељка Мелиса Пак тврди да је Кијац знао да ће заробљени Муслимани бити побијени као и да је, када се то десило, учествовао у заташкавању злочина и прикривању починилаца.

Са друге стране, Кијац то одбацује као "импутирање нечега што није тачно".

На питање да ли озбиљно тврди да као шеф СДБ РС "до 2000." није имао никаквих информација о масовном убиству сребреничких Муслимана, Кијац је одговорио: "Управо тако ... као што сам рекао, ништа нисам знао до 2000. нити је дошао икакав папир који би говорио о томе".

Сведок није оповргавао да је 1996. као министар унутрашњих послова РС издао лажне личне исправе припадницима ВРС који су учествовали у убиству више од 1.000 Муслимана на фарми Брањево 16. јула 1995.

У Караџићеву одбрану је сведочио и Боро Тадић који је негирао прогон и друге злочине над несрбима у Санском Мосту.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.