Сведочење о злочинима у логору Омарска

Сведок одбране Жељко Мејакић потврдио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да је у лето 1992. било злочина над Муслиманима у логору Омарска код Приједора, али је тврдио да нису били планирани и да су их починили паравојске и "посетиоци" споља.

Мејакића који је био шеф полицијског обезбеђења у Омарској, Државни суд БиХ је правоснажно осудио на 21 годину затвора због незаконитог притварања под нехуманим условима, убистава, мучења, сексуалног насиља и прогона затвореника.

За та злодела је оптужен и Караџић (68), тадашњи председник Републике Српске, у оквиру тачке оптужнице која га терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина, укључујући и приједорску, имао размере геноцида.

Мејакић је тврдио да је већина од 3.400 Муслимана, који су били затворени у "сабирно-истражном центру" у Омарској, била осумњичена да су као екстремисти учествовали у борбама против српских снага.

После испитивања, половина их је пребачена у логор за ратне заробљенике на Мањачи, а половина "ослобођена" преко "прихватног центра" у оближњем Трнопољу.

Злочини, по Мејакићу, нису били "планирани" и "нико није наредио" убиства, силовања или прогон, већ су одговорни били "појединци", већином припадници паравојних снага и "криминалних група", који су у логор долазили споља, што полиција није могла да спречи. Било је, међутим, и "случајева" када су и припадници обезбеђења чинили кривична дела.

"У то време нису предузимане никакве мере за утврђивање њихове одговорности и привођење правди", назначио је Мејакић.

Сведок је изјавио и да није никада чуо да српско вођство планира етничко чишћење несрпког становништва.

Тужитељка Ен Садерленд предочила је Мејакићу током унакрсног испитивања да је више од 300 људи последњи пут виђено у Омарској, пре него што су њихова тела ексхумирана из масовних гробница.

Не оповргавајући то, Мејакић је сугерисао да за те злочине није било одговорно обезбеђење у Омарској, зато што су муслимански заробљеници били изведени из логора и убијени на другим местима, некада удаљена и 100 километара.

"Многи су последњи пут виђени у Омарској живи, напустили су је и губи им се сваки траг. Њихова смрт се повезује с Омарском, по мени неоправдано".

Сведок је нагласио и да "никада није негирао да је у Омарској било убистава". На подсећање тужитељке да је у изјави Караџићевој одбрани поменуо само два убиства, одговорио је да су то били случајеви у којима су актери били полицајци и стражари.

Мејакић је потврдио и да су у Омарској затвореници држани под неодговарајућим условима, уз недовољно хране, те да су били свакодневно били пребијани, неки и насмрт, током испитивања.

Караџић ће одбрану, исказима нових сведока, наставити идуће недеље. Оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.