Исти сведок у корист Караџића и против Младића

Бивши пуковник Војске Републике Српске, Миленко Тодоровић сведочио је у одбрану Радована Караџића на суђењу у Трибуналу у Хагу, иако је прекјуче у истом суду био сведок оптужбе против Ратка Младића.

Тодоровић је на оба суђења дао исти исказ - да муслимански заробљеници из Сребренице јула 1995. нису стигли у "сабирни центар" Војске Републике Српске у Батковићу код Бијељине, иако је Главни штаб ВРС најавио њихов долазак дан после пада Сребренице.

Тадашњи председник РС Караџић (70) и командант ВРС Младић (68) оптужени су за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице које је ВРС стрељала пошто је 11. јула 1995. заузела ту "заштићену зону" Уједињених нација.

Тодоровић је тада био официр за безбедност Источнобосанског корпуса ВРС, надлежан за заробљенички логор у Батковићу.

Сведочио је да му је надређени генерал Здравко Толимир најавио да ће "између 1.000 и 1.200" муслиманских заробљеника бити из Сребренице доведено у Батковић и наредио му да припреми смештај.

Генерал Толимир је тада био Младићев помоћник за обавештајно-безбедносне послове.

После "два-три дана", Тодоровић је, како је изјавио, позвао Толимира телефоном и питао га зашто заробљеници не стижу, а Толимир одговорио да се "одустало од тог плана".

Према тужилаштву, сребренички Муслимани, уместо у Батковић, били су одведени у околину Зворника где их је ВРС стрељала.

Генерал Толимира Трибунал је осудио на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, на шта се он жалио.

Тодоровића ће сутра унакрсно испитивати тужитељка Керолин Еџертон.

Јутрос је у Караџићеву одбрану сведочио и Милорад Сајић, бивши командант Територијалне одбране у Бањалуци, који је негирао да је стратешки циљ српског руководства "било чишћење" Босанске крајине од несрпског становништва.

Оптужница Караџића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узмање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95.