Шешељ тражи ослобађање и одштету

Оптужени Војислав Шешељ затражио је од Трибунала у Хагу "хитно и неодложно пуштање на слободу", оценивши да се "поступак не може наставити на правичан начин" после изузећа судије Фредерика Хархофа.

У поднеску који је Трибунал данас објавио, Шешељ тражи 12 милиона евра као "накнаду штете".

Лидер Српске радикалне странке, оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, тако је одговорио на питање расправног већа како наставити процес после изузећа судије Хархофа због "утиска да је пристрасан" у корист осуђујућих пресуда.

Шешељ, на чији је захтев судија Хархоф изузет уочи изрицања пресуде, наглашава да "с обзиром на то да је изузети судија Хархоф био члан претресног већа у току целог претресног поступка... јасно је да се овај поступак уопште више не може наставити".

"Судија Хархоф је учествовао у доношењу свих одлука претресног већа, па је свака радња у току поступка ништавна", навео је Шешељ.

Оптужени "правно немогућом" назива ситуацију у којој би се новоименовани судија Мадаје Нијанг "аутоматски укључио у процес" и учествовао у доношењу пресуде, зато што "није учествовао у процесу ни један једини дан".

Шешељ сматра и да је "потпуно јасно" да се поступак против њега "не може наставити на иоле правичан начин" и подвлачи да је "једини правно могућ излаз из ове ситуације да се поступак одмах обустави" и да га пусте на слободу.

У опширном поднеску, Шешељ је поновио ранији став да је оптужница против њега политичка и да је Трибунал прекршио његово право на "суђење у разумном року".

У притвору од 24. фебруара 2003. године

У притвору Трибунала Шешељ је од 24. фебруара 2003. године када се добровољно предао, одмах пошто је оптужница против њега обелодањена. После једног неуспешног покушаја штрајка глађу оптуженог, суђење Шешељу почело је у новембру 2007, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар ове године, али је одложено на неодређено време због изузећа судије Хархофа.

Да је пресуда изречена 30. октобра, Шешељ би, како је прецизирао, у притвору Трибунала био "тачно 3.900 дана" и приметио да "изгледа да хашке судије не знају шта је сврха суђења у разумном року". Тврдећи да је претрпео и "нематеријалну штету", Шешељ тражи да му је Трибунал надокнади са 12 милиона евра. Раније је тражио 10 милиона евра одштете.

Трибунал и други органи УН уживају међународни имунитет од судских поступака. Одлуку о томе како ће се наставити поступак, донеће расправно веће у којем су још председавајући Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци.

Услов за наставак поступка, према пракси Трибунала, јесте да нови судија Нијанг прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају мало вероватним.

До сада се није десило да неки судија Трибунала буде изузет из расправног већа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде. Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Посебно веће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеним у данској штампи, у којем је критиковао
последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

У завршној речи, марта ове године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, да буде ослобођен.