Коначна пресуда Ђорђевићу 27. јануара

Коначну пресуду пензионисаном генералу МУП Србије Властимиру Ђорђевићу за злочине над косовским Албанцима 1999. године, Хашки трибунал изрећи ће 27. јануара, саопштио је тај суд.

Трибунал је 23. фебруара 2011. године генерала Ђорђевића (64) првостепеном пресудом осудио на 27 година затвора.

Ђорђевић је тада проглашен кривим, по свим тачкама оптужнице, за присилно премештање, депортације, убиства и прогон Албанаца с Косова у првих шест месеци 1999. када је он био начелник Ресора јавне безбедности МУП Србије и помоћник министра унутрашњих послова.

Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата. Током расправе о жалби, коју је генерал Ђорђевић уложио на неправоснажну пресуду, одбрана је затражила да му казна буде смањена.

Хашко тужилаштво предложило је, с друге стране, да жалбено веће, због тежине злочина, Ђорђевићу изрекне казну доживотног затвора. На крају жалбеног поступка, генерал Ђорђевић је, у обраћању судијама, потврдио да су српске снаге безбедности на Косову 1999. починиле злодела над Албанцима и извинио се жртвама и расељеним цивилима.

Признао је и да је учествовао у прикривању тела убијених Албанаца, нагласивши да се због тога каје.

"Извињавам се свим жрвама и расељеним лицима" због почињених злочина, рекао је у мају генерал Ђорђевић, напомињући, међутим, да је за те злочине први пут сазнао када је у Дунаву код Текије била откривена хладњача пуна лешева цивила с Косова.

Потврђујући да је, затим, био учесник у тајном покопавању лешева у бази Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП Србије у Батајници, Ђорђевић је признао да се "није успротивио прикривању злочина" и да није покренуо истрагу о починиоцима зато што "није имао снаге" да се супротстави тадашњем министру унутрашњих послова Влајку Стојиљковићу.

"Кајем се што се нисам супротставио министру... Због тога се осећам кривим... Имао сам одређену улогу у свему томе и сматрао сам да треба да будем кажњен", подвукао је Ђорђевић.

Као једини разлог због којег није признао кривицу пред Трибуналом, навео је, међутим, то што му је и оптужницом, а затим и првостепеном пресудом, приписана много већа улога у злочинима на Косову од оне коју је, како је тврдио, реално имао.

"Схватам да сам тиме нанео још више бола свим који су изгубили своје најмилије и жао ми је због тога", закључио је Ђорђевић обраћање судијама током расправе о својој жалби, у мају ове године.

Неправоснажном пресудом је утврђено да је генерал Ђорђевић одговоран за протеривање стотина хиљада косовских Албанаца, као и за убиство и премештање тела најмање 724 албанских цивила у масовне гробнице у Батајници, Петровом Селу код Кладова и код језера Перућац у околини Бајине Баште.

Прикривање лешева као доказа злочина наредио је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, пресудио је Трибунал. Ти злочини, по пресуди, почињени су у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било трајно и насилно уклањање албанског становништва с Косова ради промене етничке равнотеже и обезбеђивања трајне српске контроле у покрајини.

Генерал Ђорђевић, по пресуди, имао је ефективну контролу над полицијским снагама на Косову и знао је за њихова злодела. 

Суђење Ђођевићу почело је у Хагу 27. јануара 2009. године, а тужиоци су извођење доказа завршили у октобру те године. Завршне речи оптужбе и одбране одржане су у јулу 2010. године.

Генерал Ђорђевић је ухапшен 17. јуна 2007. у Будви, после чега су га власти Црне Горе изручиле Трибуналу. Од тада је у судском притвору у Схевенингену.

У првом појављивању пред Трибуналом, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен.