Крајишник: Није било плана за прогон несрба

Сведок одбране Момчило Крајишник негирао је на суђењу Радовану Караџић оптужбу да су обојица била учесници у злочиначком подухвату стварања етнички чисте српске државе у БиХ.

Трибунал је Крајишника (68), бившег председника Републике Српске, правоснажно осудио на 20 година затвора због присилног премештања, депортације и, делимично, прогона Муслимана и Хрвата током рата у БиХ.

Оптужница за прогон несрпског становништва широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, терети и Караџића.

"Да ли сам намеравао да уништим Муслимане и Хрвате?", питао је Караџић. "Могу са сигурношћу да кажем, а имам и доказе за то, да је Караџић био далеко од таквих примисли и намера. Такав план није постојао", одговорио је Крајишник.

Крајишник је, насупрот оптужници, посведочио да је вођство босанских Срба "увек предвиђало да ће бити несрпских подручја" у српском ентитету у БиХ.

Према Крајишниковим речима, у складу са планом из марта 1992. било је и шест стратешких циљева које је Скупштина РС усвојила у мају 1992, међу којима су били раздвајање од Муслимана и Хрвата, уклањање Дрине као границе међу Србима и подела Сарајева.

"Погрешан је закључак да је те циљеве остваривала ВРС, они су били политички и јавно презентирани међународној заједници", рекао је Крајишник. Као једини циљ ВРС навео је "одбрану српског народа и територија", тврдећи да је "минимална" разлика у "обиму српског етничког простора пре и после рата".

Побијајући и оптужбу да су српске снаге насилно преузеле власт у општинама, Крајишник је тврдио да за то није било потребе, јер су Срби у већини тих општина већ били на власти.

Крајишник је посведочио и да је Караџић "забранио да се напада Сарајево" и "често указивао војницима колико су погубне оптужбе" о атацима на становништво. Војска је, међутим, одговарала да је само узвраћала на нападе из града.

О две експлозије на пијаци Маркале у којима је страдало мноштво цивила, "наши војници рекли су да то није граната с нашег подручја, да је то подметнуто", рекао је Крајишник. Српска страна од тога је имала "апсолутну штету, а корист милитантни кругови у Сарајеву који су хтели да га представе као заточенички логор и мету".

Крајишник је негирао да је, у јулу 1995, знао било шта о злочину у Сребреници и да је о томе разговарао с Караџићем током низа сусрета које су имали у то време.

Оптужби за узимање војника Унпрофора за таоце, Крајишник се супротставио потврђујући Караџићеву тврдњу да су се "плави шлемови" претходно ставили на страну Муслимана, тражећи ваздушне ударе НАТО на ВРС.

Крајишник је тврдио и да је, уочи првих избора после Дејтонског споразума, био присутан када је амерички посредник Ричард Холбрук рекао да је "за Караџића, хашки суд прошлост... јер ће оптужница бити повучена", зато што је прихватио да, заузврат, "оде са функција и нестане из јавности".

Сведочење на суђењу Караџићу, Крајишник ће наставити сутра.