Наставак суђења припадницима ЈСО

Некадашњи заменик начелника ДБ-а Зоран Мијатовић посведочио је на суђењу осморици припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО), оптужених за оружану оружану побуну 2001. године, да је цела тадашња влада, осим часних изузетака, била импресионирана том јединицом и њеним комадантом.

"У Влади је владала импресија Јединицом и њеним комадантом Милорадом Улемеком Легијом", рекао је Мијатовић, сведочећи у Специјалном суду у Београду.

Мијатовић је детаљно испичао своја сазнања у вези са протестом, односно побуном ЈСО .

Како тврди, до побуне није ни знао да је ЈСО хапсила браћу Бановић, јер се није бавио тим случајем уопште, мада је знао да ће акцију обавити људи из Службе. (хапшење и изручење Бановића Хашком трибуналу био је, како ЈСО тврди, непосредни разлог за протест, јер су они мислили да хапсе криминалце, а не хашке оптуженике, посебно што у то време није постојао Закон о сарадњи с Хашким трибуналом).

За трансфер Бановића, Мијатовић је навео да је чуо "у вестима".

"Исто вече ме је позвао тадашњи окружни тужилац Раде Терзић да пита ко је ухапсио и на основу ког закона. Рекао сам му мало кроз шалу да су их хапсили 'наши људи' по истом оном закону по коме је и Слободан Милошевић испоручен Хагу", навео је Мијатовић.

Након инцидента у дискотеци у Кули, а потом и у клубу "Ступица" у Београду, које је изазвао тадашњи комадант ЈСО Улемек Легија, служба је са њим склопила договор да оде у пензију.

"Легија је био неприкосновени комадант Јединице, он је свој посао сјајно радио. Био је строг, човек кога су припадници веома уважавали, једино што ми се не свиђа је то што је радио и неке друге ствари", испричао је бивши заменик начелника ДБ-а.

Према његовим речима, фасцинација Легијом чланова владе никад није престала.

Након пензионисања Легије избили су проблеми на југу Србије, испричао је Мијатовић, наводећи да је Небојша Човић инсистирао да Улемек иде на тај терен.

О проблему са ЈСО обавестио га је начелник ресора ДБ-а Горан Петровић, али то је , како је навео Мијатовић, представио као "неко трабуњање припадника који се недефинисано буне око браће Бановић".

Након тога Мијатовић је кренуо у Врњачку Бању са супругом и унуком у пратњи два припадника ЈСО који су га обавестили да су позвани у Кулу на састанак, али нису отишли.

Мијатовић је испричао да му је Петровић рекао да се не враћа из Врњачке Бање, тако да се о догађијима у Кули током викенда информисао преко медија.

У понедељак је Јединица дошла пред Центар "Сава" и он је на молбу министра унутрашњих послова Душана Михајловића отишао тамо.

"Они су ми изложили своје захтеве - да се донесе Закон о сарадњи с Хашким трибуналом, као и да Душан Михајловић поднесе оставку. Нико није тражио моју и Горанову (Петровића) оставку", рекао је Мијатовић, напомињући да Улемек има везе са побуном.

Да би истражио ко стоји иза побуне, Мијатовић је рекао да је звао Владимира Бебу Поповића да му уговори састанак са Љубишом Бухом Чуметом.

Нашли су се код Поповића у стану, "где је Чуме мало драмио".

Мијатовић је напоменуо да он није учествовао у преговорима са ЈСО у Кули, али да му је било необично што премијер Зоран Ђинђић у Кулу иде да преговара са ЈСО без првог човека службе Горана Петровића.

Након колегијума 13. новембра 2001. године који је сазвао Михајловић и на коме је поделио стенограме свим начелницима да је побуна избила због хапшења браће Бановић, Мијатовић је Михајловићу поднео оставку и потом је, како је испричао, објавио преко медија - агенције Бета.

"Влада је касније оформила комисију да утврди праве разлоге због којих је избио протест, али извештај је изостао. Да је влада тада урадила свој посао до краја премијер Ђинђић би можда данас био жив",истакао је Мјатовић.

Мијатовић је 26. јануара 2001. дошао из пензије (после две године) на место заменика начелника ресора ДБ-а на позив Горана Петровића и на то место га, како је рекао, није поставила влада, већ министар унутрашњих послова Душан Миајловић.

Побуна ЈСО је окончана оставком Петровића и Мијатовића и стављањем ЈСО под контролу владе, а не више ДБ-а.

На оптуженичкој клупи су бивши комаданти ЈСО Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Маричић.

Они су доведени из пожаревачког затвора у коме издржавају максималне казне због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Ђинђића.

Петорица оптужених Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Поцић и Мића Петраковић доћи ће у суд са слободе, пошто су пуштени из притвора крајем новембра 2012. године.

Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут. Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Центра "Сава".

На тај начин је, како се наводи у оптужници, веома јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени захтеви за смену тадашњег министра полиције Михајловића, начелника ресора ДБ-а Петровића и његовог заменика Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.