Заметица: Караџић није контролисао војску

У наставку суђења Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу, сведок одбране Џон Заметица изјавио је с да Караџић током рата у БиХ није контролисао војску, ни полицију Републике Српске.

Заметица који је 1993-95. био Караџићев саветник, описао га је стога као "слабог председника" РС, под чијом контролом нису биле ни влада РС, ни општине.

"Ви сте били слаб председник чија власт није досезала далеко. Други фактори су били моћнији, војска на пример... која вам се често није повиновала... Веровао сам да ви нисте имали контролу ни над полицијом,  члановима Скупштине,  вашом сопственом женом и кћерком. Имали сте веома мало контроле над тим хаосом званим РС", оценио је Заметица.

Оптужница Караџића (68) поред осталог терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида. Прогон су, по оптужници, спровеле војска, полиција, паравојне формације и локалне власти.

Напомињући да је по оцу Муслиман и да му је право име Омер, Заметица је казао је да га Караџићева кћерка Соња и супруга Љиљана "нису волеле због муслиманског порекла", као и "неки у војсци", али да Караџић није имао такве предрасуде.

Караџић, по сведоку, "није имао своје људе" ни у Влади РС, док "господари живота и смрти" у општинама не само што "нису примали наређења" од председника РС, него су и "деловали против њега".  Заметица је подвукао да се Караџић - иако је био врховни командант оружаних снага РС - није бавио "оперативним и тактичким командовањем" војском која је често деловала на своју руку.

Караџића је оптужен и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године. Као "апсурдан", Заметица је негирао навод оптужнице да је Караџић био члан удруженог злочиначког подухвата, на челу с тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, у циљу стварања уједињене српске државе прогоном несрпског становништва с великих делова територије БиХ.

Називајући Милошевића "највећим непријатељем босанских Срба", сведок је "апсурдном" назвао и тврдњу да је Караџић био "продужена рука Милошевића".  Рекао је да је Милошевић настојао да политички, а чак и физички, уклони Караџића.

Рат који су водили босански Срби био је, по исказу Заметице, "одбрамбен", против "панисламизма" лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића који је "рекао да нема суживота с неисламским народима".

Муслимани имали политику да претерују

Казао је да Караџић и његови сарадници на Палама јула 1995. нису имали било какве информације о масовним убиствима заробљеника из Сребренице, те да су веровали да се с њима поступа по међународним прописима.

На сугестију Караџића да је "било претеривања медија у вези са стрељањима", сведок је одговорио да су "Муслимани имали политику да претерују".

Као доказе Караџић је затим приложио "два писма од 17 страница" која је 2001 - док је био у бекству - послао Заметици. У тим писмима, поновио је тврдњу да је француска обавештајна служба организовала стрељања које је починио 10. диверзантски одред при Главном штабу
ВРС.

Караџића (64) оптужен је и за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту "заштићену зону" УН.

Припадници 10. диверзантског одреда, по оптужници и ранијим пресудама Трибунала, стрељали су око 1.200 муслиманских мушкараца на војној фарми Брањево код Зворника, 16. јула 1995. године.

Караџић је у судници рекао да је француска обавештајна служба после рата одвела припаднике тог одреда да ратују у Конгу, а да су, по повратку, неки од њих ухапшени као група "Паук" и оптужени за планирање атентата на Слободана Милошевића.

"То се поклапало с нашим ранијим сазнањима о Сребреници да је умешана страна обавештајна служба", приметио је оптужени, сугеришући да су починиоци злочина награђени "златом".

Заметица је тврдио и да, у пролеће и лето 1995. године, припадници Унпрофора које је држала ВРС, после напада НАТО на њене објекте, нису били "таоци", већ "ратни заробљеници" и да им "уопште није" било прећено смрћу.

По оптужници, снаге босанских Срба су маја и јуна 1995. узеле као таоце више од 200 припадника Унпрофора, чиме су покусале да спрече наставак напада НАТО из ваздуха.

Тужитељка Керолин Еџертон упитала је на почетку унакрсног испитивања Заметицу да ли и он, попут другог Караџићевог ратног саветника и сведока одбране Гордана Милинића, сматра да је злочин у Сребреници "мит" и "велика фарса".

Заметица је то негирао, изјављујући да "не зна ко је наредио и починио злочин у Сребреници" који је био "лоша услуга" РС.

На питање заступнице оптужбе мисли ли на масакр ВРС над око 7.000 Муслимана, Заметица је избегавао да директно одговори, понављајући да и даље не зна ко је одговоран за "страшан догађај".

Заметица ће и сутра одговарати на питања тужитељке Еџертон.

Караџића је оптужен и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.