Динкић саслушан у полицији

Полиција је саслушала бившег министра финансија и привреде Млађана Динкића ради истраге наводних злоупотреба у Националној штедионици.

Динкић је новинарима рекао да је четири сата у полицији давао исказ у својству грађанина и сведока, јер је у време реформе банкарског система био гувернер Народне банке Србије.

Према његовим речима, полиција је с њим обавила разговор у оквиру испитивања 24 сумњиве приватизације, међу којима се налази и Штедионица.

Динкић је рекао да је још пре реконструкције Владе од Александра Вучића и Ивице Дачића тражио да се случај Штедионице потпуно расветли у року од годину дана, али да се сад нада да ће то ипак бити убрзо урађено.

"Сигуран сам да ће овај случај за мене бити решен позитивно. Имам потпуно чисту савест", рекао је Динкић и додао да му је драго да је разговор обављен сада кад није у власти, као и да је задовољан што је добио прилику да разјасни неке недоумице у вези са Националном штедионицом.

Динкић је истакао да је позван да разјасни тај случај и да је више од четири сата, на његово инсистирање, објашњавао зашто је формирана Национална штедионица.

По изласку из полиције, рекао је да је много тога успешно урађено формирањем Штедионице, између осталог да је у врло кратком року успела да припреми испату 2,5 милиона штедних улога грађанима и то старе девизне штедње, да је обновљено поверење грађана у банке и штедњу и да је платни промет ефикасно пренет из бившег СДК у банке.

"Држава је у Националну штедионицу уложила само милион евра у новцу и 3,9 милиона евра у имовини, а продала је за 35 милиона евра", рекао је Динкић наводећи да је добијено још три милиона евра донација.

Због свега тога сматра да је неоправдано стављен на стуб срама и задовољан је што је дошло "његових пет минута да може људима који се баве овим случајем да каже шта је истина и тако разбије многе заблуде о том случају".

Очекује се да, поред Динкића, изјаву о том случају дају и Владимир Илић, члан УРС-а и бивши директор Пореске управе, и Весна Арсић, бивша вицегувернерка НБС-а и некадашња најближа Динкићева сарадница у Министарству финансија.

Илић је у Азербејџану где, са још неколико посланика републичког парламента, прати одржавање председничких избора у тој земљи и изјаву полицији даће у петак.

О злоупотребама у вези са Националном штедионицом, која је основана 2002. године, медији су писали већ годину дана касније, а у извештају Савета за борбу против корупције из 2004. године анализирана је структура њеног власништва.

Том приликом Савет је навео које кораке Влада Србије треба да предузме како би се утврдило да ли је приликом приватизације Штедионице прекршен закон и да ли је било корупције међу високим државним функционерима.

Национална штедионица на листи спорних приватизација 

Специјално тужилаштво, према наводима медија из тог периода, покренуло је 2005. године истрагу о приватизацији Националне штедионице, која се потом нашла на листи 24 спорне приватизације, коју је ЕУ доставила Влади Србије 2011. године. Спорне приватизације од прошле године испитује Радна група Управе криминалистичке полиције.

Према извештају Савета, држава је на почетку била већински власник Штедионице са више од 60 одсто акција, али је на крају процеса њен удео пао на 37 одсто, јер су приватни власници у међувремену извршили неколико докапитализација чиме је државни удео умањен.

Већински власник Националне штедионице 2005. године са 62,3 одсто акција постала је ЕФГ Еуробанк група, којој су приватни власници продали своје акције.

Држава је тада, према извештају, одбила да прода своје акције иако је понуђена цена већа од књиговодствене вредности, а 2006. године представници Владе Србије и Еуробанке ЕФГ потписали су уговор о купопродаји преосталих 37,7 одсто државног пакета акција у Националној штедионици.

О приватизацији Националне штедионице у јуну ове године полемисали су УРС и ДС, након што је Динкић, који је тада био министар финансија и привреде, рекао да не сноси одговорност за продају Штедионице, јер је за то био надлежан ранији министар финансија Божидар Ђелић.