Ко ће бити председник Хашког трибунала?

Судије Хашког трибунала бирају данас новог председника, преноси Дојче веле, подсећајући да је сада на тој функцији Теодор Мерон, који се кандидовао за још један мандат.

Мерон и садашњи потпредседник Кармел Ађиус кандидовали су се за још један мандат, али појавили су се и противкандидати, наводи немачки радио.

Први пут ће бирачко тело од 18 судија Хашког трибунала морати да се опредељује између двојице кандидата за председника и исто толико за потпредседника.

Најстаријем судији Трибунала, Американцу Теодору Мерону (83), супротставиће се један од најмлађих судија, Јужнокорејац О-Гон Квон (60), док је Малтежанину Ађиусу противкандидат холандски судија Алфонс Ори.

Квон и Ори у овом тренутку председавају већима која воде поступак против Радована Караџића и Ратка Младића, а Мерон и Ађиус су чланови Жалбеног већа.

После афере, која је избила пре неколико месеци пошто су медији широм света објавили писмо данског судије Фредерика Хархофа у којем је он, због изрицања низа ослобађајућих пресуда, изразио резерве према независности и непристрасности Трибунала, данашње гласање и избор може унети нову напетост и забринутост како међу судијама тако и у јавности земаља бивше Југославије, оцењује Дојче веле.

Мерон је председавао Жалбеним већем које је, тесном већином гласова, донело ослобађајућу пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, а потом и бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу.

Готовина је, у првостепеном поступку, био осуђен на 24, Маркач на 18 година, а генерал Перишић, који је био оптужен и за помагање починиоцима геноцида у Сребреници, чак на 27 година затвора.

Тројици људи су у жалбеном поступку, као чаробним штапићем који је према коментарима водећих светских медија држао Мерон, избрисане те деценијске казне и они су сада на слободи.

Због таквих одлука Жалбеног већа, сва удружења жртава из Босне и Херцеговине, као и невладине организације из Србије и Хрватске, тражили су од УН смену садашњег председника Трибунала, али никад нису добили одговор на тај захтев.

Међу судијама који ће данас одлучити ко ће бити нови, и вероватно последњи председник Трибунала, биће и судија Хархоф, који је објаснио да је писмо написао због "непријатног осећаја да је Трибунал променио курс под притиском војних естаблишмената неких утицајних земаља", што, како је навео, мисле и неке његове колеге.

Како преноси Дојче веле, све то говори да данашњи избор неће, као у протеклих двадесет година, бити ствар консензуса или акламације, него тежак испит за професионалну и моралну савест 18 судија Хашког трибунала.