Јовановић сведочио о побуни ЈСО

Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић рекао је пред Специјалним судом да је оружана побуна Једнице за специјалне операције у новембру 2001. године била увод у дестабилизацију државе, те да је довела до атентата на премијера 2003. године.

"Неспорна је чињеница да је побуна ЈСО, иза које стоје не само лични интереси већ и политички, била увод у дестабилизацију државе која за директну последицу има убиство премијера Зорана Ђинђића", рекао је Јовановић сведочећи у наставку суђења осморици припадника ЈСО пред Специјалним судом у Београду.

Јовановић сматра да је ЈСО била злочиначка организација која је убијала људе (на Ибарској магистрали, Ивана Стамболића, била у вези са "земунским кланом"...).

"Неспорна је чињеница да је ту реч о побуни, а не о протесту, јер том организацијом нису командовали људи који су формално били на њеном челу. Циљеви побуне били су политички и нису имали везе са ангажовањем ЈСО", рекао је Јовановић који је у то време био високи функционер ДОС-а и блиски сарадник премијера.

Иза побуне, како је навео, стајали су политички интереси, захтеви за сменом министра полиције, челника Државне безбедности.

Лидер ЛДП-а је потврдио да је након избијања побуне ишао да се нађе са оптуженим (неформалним командантом ЈСО) Милорадом Улемеком Легијом у Шилеровој улици, али тамо га није нашао.

Тамо се сусрео са, касније убијеним, вођом "земунског клана" Душаном Спасојевићем, после чега му је, како је навео, било јасно да је Спасојевић директно укључен у деловање ЈСО и све одлуке које су доношене у тој јединици.

Одговарајући на питања тужиоца, Јовановић је говорио о свом одласку у Кулу са Ђинђићем, тврдећи да "су их организатори побуне намерно раздвојили".

Ђинђић у Кули, како је навео, није разговарао са тадашњим командантом јединице, него са пензионисаним командантом (Улемеком).

О мотивима побуне ЈСО

"Премијер није позван у Кулу да би се сa њим договарало, већ је доведен да би се јавност уверила да је он попустио и да је дошао да моли да остане на власти", сматра Јовановић.

Оцењује да побуна није била оријентисана патриотским разлозима, као што се тврдило да се они буне због хапшења браће Бановић и њиховог изручења Хашком трибуналу, већ да се "одржи на снази" бивши командант те јединице у пензији и криминално деловање "земунског клана".

Јовановићево сведочење обележило је и његово полемисање са браниоцем једног од оптужених Звездана Јовановића (који је правоснажно осуђен на 40 година затвора као директни извршилац убиства Ђинђића) адвокатом Градимиром Налићем.

Јовановић је навео да му је "сасвим природно" што је Налић бранилац у том поступку, јер је у време побуне био саветник председника СРЈ који је имао директни интерес за побуну ЈСО.

Лидер ЛДП-а је, такође, подсетио да је Налић ишао на славу ЈСО у новембру 2001. године.

Такође је одговарао на питања Звездана Јовановића у вези са доношењем одлуке о хапшењу хашких оптуженика браће Бановић (што је, како тврде припадници ЈСО, био главни разлог њиховог протеста, јер у то време није постојао Закон о сарадњи са трибуналом у Хагу), затим политичком ситуацијом у држави пре и у време протеста ЈСО...

"У то време је све било могуће, па и да Душан Спасојевић председнику државе поклони уље на платну", рекао је поред осталог Чедомир Јовановић, одговорајући на питања оптуженог Јовановића да ли је познавао сведока сарадника Дејана Миленковића Багзија.

Лидер ЛДП-а је, такође, испричао да је први пут у Шилеровој улици био 5. октобра 2001. године када га је тамо одвело обезбеђење Улемека.

Истакао је да није тачно да је од Спасојевића наручио убиство Средоја Шљукића Шљуке 2001. године, тврдећи да жртву никад није упознао.

Оптужени Звездан Јовановић је постављао и низ питања која се тичу Јовановићевог односа са Спасојевићем и Љубишом Бухом Чуметом и другим криминалцима из тог периода.

Јовановић је на почетку исказа рекао да не може бити задовољан епилогом суђења оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића, јер нису испитани кључни људи који су у време побуне ЈСО били против њега, председника владе и других.

"Кад то кажем мислим на Војислава Коштуницу и његове сараднике, који су се морали наћи овде поред мене. То што њих нема, то је пораз државе", рекао је Јовановић.

Јовановић је у новембру 2011. године саслушан као сведок у истрази.

Петорица оптужених, Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Потић и Мића Петраковић доћи ће у суд са слободе, пошто су пуштени из притвора крајем новембра прошле године.

Бивши команданти ЈСО Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Маричић биће доведени из пожаревачког затвора у ком издржавају максималне казне због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Оптуженима се ставља на терет кривично дело оружане побуне из тада важећег кривичног законика СРЈ.