Кецмановић: Прегласавање Срба изазвало рат у БиХ

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Ненад Кецмановић изјавио је пред Хашким трибуналом да је босански рат изазвало муслиманско-хрватско "прегласавање Срба".

Кецмановић је алудирао на одлуку муслиманских и хрватских посланика Скупштине БиХ, из октобра 1991. да упркос противљењу Срба, распишу референдум о независности БиХ.

Сведок, који је члан Председништва БиХ био у лето 1992, оценио је да је вишенационални састав тог тела био "фасада за свет" којом је председник Алија Изетбеговић желео да "камуфлира" своју политику "доминације Муслимана" у "унитарној" БиХ.

Изетбеговић је, по Кецмановићу, уместо кроз Председништво, владао преко Странке демократске акције, односно још уже "верско-националне" "робијашке групе" која је, заједно са њим, пре рата била у затвору због "исламског фундаментализма".

Очекивање Изетбеговића да ће НАТО већ у августу 1992. интервенисати у корист муслимана, умањивало је његову спремност на компромис, рекао је Кецмановић.

Гранатирање Сарајева, о којем је у лето 1992. разговарао са лидерима босанских Срба, сведок је назвао "арбитрарним" и "неселективним". Српска артиљерија била је, међутим, "приморана да узвраћа на ватру" муслиманске артиљерије која је била у "најгушће насељеним подручјима" града.

Кецмановић је изјавио и да су у Сарајеву, из којег после маја 1992. нису могли изаћи, Срби били затварани у "приватне затворе" под "лажним оптужбама да имају оружје или да шаљу сигнале српској артиљерији".

Током унакрсног испитивања, тужитељка Хилдегард Ерц-Рецлаф подсетила је Кецмановића да га је Караџић називао "приватним Србином Алије Изетбеговића", упоређујући га са "приватним Србима Анта Павелића".

"За ово друго што сте показали нисам знао и то је озбиљна увреда", одговорио је сведок. Додао је да то сматра "пропагадом" и да "не верује да је Караџић то искрено мислио". Негирао је да је Председништво БиХ напустио под притиском српског вођства.

На тврдњу тужитељке да лидери РС "нису желели да живе заједно са Муслиманима и Хрватима", Кецмановић је узвратио: "Муслимани и Хрвати су тај живот учинили немогућим тако што су мајоризирали Србе у Председништву и Влади".

Тужитељка је, затим, Кецмановића питала да ли је и он био "жртва артиљеријске ватре" Војске РС на Сарајево. "Нисам био жртва, али сам био сведок те ватре", одговорио је Кецмановић, потврђујући да је, као и остали становници, страховао за свој живот.

Пошто му је тужитељка Рецлаф цитирала да је сам у једном тексту написао да су Муслимани били "највеће жртве" рата у БиХ, Кецмановић је рекао да је "ту био жртва пропаганде".

Тврдио је да је то написао на основу информације да је у БиХ погинуло 300.000 људи, већином Муслимана, а да се касније показало да је прави број жртава око 100.000 и да су сразмерно заступљене у сва три народа.

На сличан начин, Кецмановић је релативизовао и наводе из његових ранијих текстова, са којим га је суочила заступница оптужнице, да је Сарајево било жртва "геноцидалних" и "шовинистичких" лидера, те да је у БиХ било "померања становништва".

На питање да ли је у једном од текстова изједначио прегласавање Срба у Скупштини БиХ са ватром српске артиљерије на Сарајево, Кецмановић је узвратио: "Прво је узрок, а друго последица. Муслиманска страна изазвала је грађански рат у БиХ доминацијом над Србима. Све друго су последице".

Процес Караџићу биће настављен у уторак, 4. јуна. Бивши председник РС оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, у периоду 1992. - 1995. година.