Балистичар: Снајперисти ВРС нису гађали цивиле

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, вештак за балистику Миле Попарић побијао је данас пред Хашким трибуналом навод оптужнице да је ВРС у више инцидената, током рата у БиХ, цивиле у Сарајеву нападала из снајпера, јавља дописник агенције Бета.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њене војске Радован Караџић (67) оптужен је за терорисање становништва кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.

Вештак Попарић је, коментаришући инциденте наведене у оптужници, тврдио да, на основу налаза истрага власти у Сарајеву и доступног доказног материјала, није могуће да су хици на цивиле били испаљени са положаја ВРС или да су се погођени нашли у "унакрсној ватри" зараћених страна.

У једном од инцидената наведених у оптужници, један метак, испаљен са солитера на Грбавици у којима су били снајперски положаји ВРС 18. новембра 1994. године у центру Сарајева, прво је ранио мајку Џенану Соколовић, а потом, прошавши кроз њено тело убио њеног седмогодишњег сина Нермина Дивовића.

Тврдећи да метак није могао долетети са зграде на Грбавици, Попарић је посведочио да је "тешко утврдити шта се догодило зато што недостаје детаљан судско-медицински налаз" који је "кључан" за одређивање правца и угла долета хица, на основу улазних и излазних рана на телима погођених.

Није утврђен угао под којим је метак погодио мајку, без чега је, према налазу Караџићевог вештака, немогуће утврдити одакле је хитац испаљен.

Према сведоку, те ране и стране са којих су задобијене, различито су описане у налазима полиције и сарајевских лекара.

Попарић је "проблематичним" назвао и то што није било тачно одређено место на којем су мајка и син били погођени.

За сличан инцидент у којем су 3. септембра 1993. једним хицем рањене мајка и кћи, балистичар одбране је закључио да, на основу доказа, "нису биле намерно гађане, без обзира са које стране".

Додао је да место инцидента није било видљиво са најближих положаја ВРС.

Рањавање тринаестогодишњег Сеада Солака, 22. новембра 1994. године у центру Сарајева, није, према сведоку, могло бити последица деловања снајпера, зато што су најближи српски положаји били удаљени више од 1.200 метара, ван домета снајперских пушака.

Истрагом је, тврди Попарић, погрешно био утврђен правац из којег је метак долетео.

Према Попарићевом експертском налазу и 14-годишњи Тарик Жунић је, 6. марта 1995. године, био рањен у "размени ватре" између Армије БиХ и ВРС, у коју је био умешан и Унпрофор.

За тврдњу да је српска страна одговорна "нема доказа", ни медицинске документације.

За напад на трамвај испред хотела Холидеј-ин у којем су 3. марта 1995. године рањена два грађанина, Попарић је тврдио да "никако није могао доћи" са снајперских положаја ВРС на Грбавици.

Сугерисао је да балистичка анализа показује да су хици долетели са оближњих зграда у центру Сарајева под контролом АБиХ, попут Извршног већа.

Коментаришући оптужбу да је ВРС одговорна за рањавање трогодишње Анисе Пита, 13. децембра 1992. године, док се играла на трему своје куће, Попарић је назначио да то место није било видљиво са положаја ВРС.

На сличан начин, вештак је негирао и да је војска босанских Срба била виновник преосталих од укупно 17 напада на цивиле у Сарајеву из пешадијског оружја, који су наведени у оптужници.

Попарић ће исказ на суђењу Караџићу наставити сутра.

Оптужница Караџића терети и за геноцид у Сребреници; прогон муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.