Косорић: Нисам знао за убијање Муслимана

Одбрану од оптужбе за геноцид у Сребреници, Радован Караџић је пред хашким Трибуналом наставио исказом сведока Светозара Косорића да, као обавештајни официр Војске Републике Српске, јула 1995. није знао да та војска масовно убија заробљене Муслимане.

По оптужници против Караџића који је тада био председник РС и врховни командант њених оружаних снага, ВРС је у данима пошто је 11. јула 1995. заузела Сребреницу, починила геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца, уз прогон хиљада жена, деце и стараца.

Косорићевим исказом, Караџић који се брани сам, настојао је да побије сведочење другог официра ВРС Момира Николића да је 12. јула 1995, дан после заузимања Сребренице, од колега сазнао да ће сви муслимански заробљеници бити убијени.

Сведочећи раније против Караџића, Николић је изјавио да му је тог дана, испред Хотела "Фонтана" у Братунцу, безбедносни официр Дринског корпуса ВРС Вујадин Поповић рекао да ће бити побијене "све балије".

Николић је тврдио да је те Поповићеве речи потврдио и Косорић који је био присутан.

Потпуковник Косорић је Николићеву тврдњу одбацио као "потпуну лаж", рекавши да "ништа тако није речено" и да "није имао информације, ни инструкције да ће муслимански заробљеници бити побијени".

Николић је пред Трибуналом 2003. године признао кривицу за злочине у Сребреници и осуђен је на 20 година затвора. Од тада је сведочио против више оптужених за геноцид у Сребренци.

У унакрсном испитивању, тужилац Џулијан Николс инсистирао је да је Косорић, као главни обавештајни официр Дринског корпуса ВРС, морао знати за масовна убиства заробљеника.

Негирајући то више пута, сведок је тврдио да је прве информације о убиствима чуо октобра 1995. године од представника међународне заједнице.

Састанак у хотелу "Фонтана" 

Тужилац је Косорића подсетио да је командант ВРС Ратко Младић, на састанку у Хотелу "Фонтана", којем је и он присустовао 12. јула, поручио Муслиманима из Сребренице да "могу опстати или нестати".

Младић је заступницима становништва рекао и да, уколико положе оружје, "нема потребе да буду убијени" њихови војно способни мушкарци.

"Тако је он рекао", потврдио је Косорић, негирајући да је знао да је један од муслиманских представника на састанку убијен пошто га је он вратио у Поточаре где је становништво Сребренице потражило уточиште у близини базе Унпфорора.

Косорић је рекао да је тачно да је тог дана с генералом Младићем био у Поточарима, али је истакао да се задржао само "10-15 минута" и да стога није видео како српски војници раздвајају муслиманске мушкарце од жена и деце.

Како је рекао, испитивање заробљеника била је његова дужност, али је, после пада Сребренице, одмах отишао на други задатак, у околини Жепе.

На тврдњу тужиоца Николса да је пуковник Поповић најавио стрељања управо како је описао Николић, сведок је узвратио: "Не, то Поповић није рекао, ја га никад нисам чуо".

Косорић чуо само кафанске приче 

Сведок је, међутим, дозволио могућност да је о стрељању било одлучено "иза затворених врата" јер "тако би морала бити донета та одлука".

Уз понављање да, у тренутку када су се дешавале, није знао за егзекуције, Косорић је сведочио да је тих дана чуо "непроверене приче по кафанама".

Како је рекао, веровао је да "такво наређење не постоји" и да га "нико не може извршити".

После констатације тужиоца да је пуковника Поповића суд у Хагу осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, Косорић је рекао: "Ако је суд то доказао, онда јесте, ја верујем овом суду".

Сведоково знање о злочинима и блискост с Поповићем, тужилац је доказивао и филмом из августа 1995. на којем Поповић, грлећи Косорића, позива сниматеља да сними "ратне злочинце".

"Сад видим да је Поповић био пијан", прокоментарисао је сведок, не искључујући могућност да је пијан био и он.

На питање тужиоца да ли је и он ратни злочинац зато што је "помогао присилно премештање становништва" Сребренице и Жепе, Косорић је позвао тужилаштво да му предочи доказе за то, уместо што га "напада", "без основа".

Унакрсно испитивање другог данашњег Караџићевог сведока, бившег премијера РС Владимира Лукића, тужиоци ће наставити у уторак, 28. маја.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.