Тривић: "Санкције" за Сребреницу и Жепу

Сведок оптужбе Мирко Тривић изјавио је, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да је Војска Републике Српске, чији је официр био, 1995, увела "санкције" Муслиманима у Сребреници и Жепи, како би они променили своје вође, јавља дописник Бете.

Пензионисани пуковник Тривић тако је пред судом протумачио Директиву 7, којом је врховни командант Радован Караџић у марту 1995. наредио да ВРС добро осмишљеним дејствима "створи неподношљиву ситуацију без наде у опстанак и живот становништва" у енклавама.

"Ово су санкције... само другачије речено", рекао је Тривић, упоредивши их са мерама које "велике силе" данас уводе у циљу "промене режима".

Према сведоку, суштина Директиве 7 била је да ВРС "раздвајањем енклава" Сребренице и Жепе "код локалног становништва створи свест да су заробљеници својих вођа и да би требало да их мењају".

Тривић је, као командант Друге романијске бригаде ВРС, у јулу 1995. учествовао у офанзиви на Сребреницу која је окончана 11. јула падом те енклаве у источној Босни.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић (70) оптужен је за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана и прогон хиљада жена, деце и стараца из Сребренице и Жепе у данима пошто су српске снаге у јулу 1995. заузеле енклаве које су биле под заштитом УН.

Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, Тривић је потврдио да Караџићеве директиве нису биле "извршне" и да је било могуће да се "делови не спроводе".

Као доказ за то, бранилац је сведоку предочио Директиву 7.1 коју је 31. марта 1995, јединицама послао генерал Младић, а у којој нема Караџићевог задатка да ВРС створи "неподношљиву ситуацију" у енклавама.

Тривић је, на сугестију адвоката Лукића, прихватио и да је за Директиву 7, као потписник, био одговоран Караџић, без обзира што је документ сачинио члан Главног штаба ВРС, пуковник Радивоје Милетић, близак сарадник генерала Младића.

"Једни друге смо звали четник, Турчин, балија..."

Сведок је рекао да је тачно и да је Караџићева директива била упућена Дринском корпусу, а не и Главном штабу ВРС.

Трибунал је пуковника Милетића неправоснажно осудио на 19 година затвора због прогона становништва Сребренице и Жепе, укључујући убиства.

Тужилац Питер Меклоски је, током додатног испитивања, сопственог сведока подсетио да је и његова бригада добила наређење да створи неподношљиву ситуацију за опстанак цивила у Сребреници и Жепи.

Тривић је одговорио да се тога не сећа, после чега му је показано наређење којим је команда Дринског корпуса, 19. марта 1995, подређеним јединицама пренела задатак из Караџићеве директиве.

"Не сећам се, није било упућено мени... Ја тада нисам имао положаје према Сребреници и Жепи... Нисам имао потребе да то читам", одговорио је Тривић.

Из дневника који је Тривић водио, тужилац му је затим показао запис у којем преноси да је 13. јула 1995, два дана после пада Сребренице, командант Дринског корпуса генерал Радислав Крстић на састанку навео као циљ да цело подручје буде "ослобођено од Турака".

"Јесте то рекао, али се тај термин - четник, Турчин, балија - односио на војску. Тако смо једни друге називали", прокоментарисао је Тривић.

Генерала Крстића, Трибунал је правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.

После Тривића, тужиоци су пред судије извели заштићеног сведока РМ-306, који ће исказ наставити сутра.

Оптужница генерала Младића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.