Суботићева: На Маркалама експлодирала подметнута мина

Вештак одбране за балистику Зорица Суботић негирала је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу да је на сарајевској пијаци Маркале фебруара 1994. експлодирала минобацачка граната, јавља дописник агенције Бета из Хага.

Суботићева тврди да су грађани на том месту изгинули од подметнутог експлозива, активираног даљински.

Другу експлозију испред те пијаце, августа 1995, по речима Зорице Суботић, такође није могла изазвати минобацачка граната зато што специјални радар Унпрофора није снимио лет пројектила и јер нико није чуо "звук испаљења".

Караџића (67), тадашњег председника Републике Српске и врховног команданта њене војске, оптужница терети за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.

По оптужници, једна минобацачка граната која је на Маркалама 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила више од 140 грађана, била је испаљена са положаја ВРС.

Караџић је оптужен и за смрт 43 особе и рањавање 75 људи испред Маркала, што је, како каже оптужница, 28. августа 1995. изазвала граната испаљена из минобацача ВРС.

После анализе налаза истраге сарајевске полиције и Унпрофора и трагова на терену, Суботићева је сведочила да је било немогуће да минобацачка граната фебруара 1994. на означено место на пијаци падне под утврђеним углом, а да претходно не удари у кров тезге и тиме се активира.

"Практично немогуће" је, по Караџићевом вештаку, да стабилизатор, односно реп гранате, после експлозије остане потпуно укопан у асфалтну подлогу, покривен земљом, како је приказано на филму који су истражитељи снимили после експлозије.

То је "потпуно технички необјашњиво" и физички немогуће, рекла је Суботићева, објаснивши да при удару и експлозији, стабилизатор гранате "истискује" околно тло, те не може бити њиме затрпан.

Приказујући фотографије и снимке са увиђаја, сведокиња је тврдила и да је вештак оптужбе, сарајевски професор Берко Зечевић, утврђујући угао пада гранате, "потпуно произвољно" манипулисао репом гранате и кратером из којег је реп ископан.

Суботићева је тврдила и да је Зечевић, да би доказао да је граната могла пасти на место експлозије, а да не удари у кров тезге, погрешно нацртао изглед тезги на Маркалама, с косим уместо равним крововима.

"На основу свих врло детаљних анализа, свих провера на основу расположивог материјала, закључили смо да није постојала могућност да мина долети на то место, а да не удари у кров тезге. Једина могућност да се активира на том месту је да буде статички активирана", рекла је Суботићева.

Вештак одбране је, као претпоставку, изложила да је нађени реп гранате "претходно био закопан у земљу" и да је "преко њега затим била постављена мина која је даљински активирана".

Суботићева је оценила и да није могуће да једна граната од 120 милиметара чија је "убојна моћ ограничена", изазове толики број жртава.

Караџићева сведокиња је тврдила да јој је Зечевић потврдио да су на пијаци нађени трагови још једне експлозије која "нигде није споменута".

Унпфорор би забележио лет пројектила

Анализирајући другу експлозију, на улици испред Маркала августа 1995, Суботићева је оценила да је "немогуће" да је граната долетела на место и под углом које је одредила истрага полиције у Сарајеву и снага УН, а да радар Унпрофора не забележи лет пројектила.

Као "немогућу", Суботић је одбацила тврдњу оптужбе да се граната "провукла испод радарског снопа".

Тврдњу тужилаца да је у околини Маркала истог дана експлодирало пет граната и да је последња изазвала страдање цивила, сведокиња је оповргавала, позивајући се на исказе сведока који нису чули те експлозије.

"То се морало чути... Претпостављам да би се људи разбежали да су чули експлозије око себе", казала је сведокиња.

"Плитак, једва видљив" кратер гранате, видљив на снимку сарајевске полиције, значи, по налазу балистичарке одбране, да је граната имала слабије пуњење и да је долетела с мање удаљености. И ако је граната била лансирана са најмање могуће удаљености од 900 метара, са територије Армије БиХ, звук испаљења неко је морао чути.

Суботићева је изјавила и да је обишла све могуће положаје са којих је граната, по налазима власти у Сарајеву и Унпрофора, могла бити испаљена и утврдила да се ни на један од тих положаја није могао поставити минобацач.

На месту експлозије, била су, по речима сведокиње, нађена два различита репа гранате, а трећи који има тужилаштво Трибунала, различит је од оба.

Коментаришући снимке начињене непосредно после експлозије, балистички експерт одбране је "неочекиваним" за дејство гранате од 120 милиметара назвала то што "два метра од центра експлозије повређени седе и траже помоћ".

Фотографију жртве, нагнуте преко ограде, чији је десни део тела готово потпуно разорен, Суботић је прокоментарисала речима:

"Немогуће је да повреду која је приказана изазове парчадно дејство мине од 120 милиметара, зато што она не делује у снопу који би могао да острани толики део тела".

Сведокиња је указала и на снимке кружних рана жртава, нанетих, како изгледа, куглицама, рекавши да минобацачке мине не садрже куглице.

Тужиоци су започели, а сутра ће наставити унакрсно испитивање вештака одбране за балистику.