Челановић о ислеђивању заробљених муслимане

Сведок оптужбе Златан Челановић изјавио је, на суђењу Ратку Младићу у Трибуналу у Хагу, да је после пада Сребренице у јулу 1995. године ислеђивао заробљене муслимане који су, према оптужби, затим нестали.

У то време, Челановић је, као правник, службовао у Одељењу за правне и верске послове и морал Братуначке бригаде Војске Републике Српске.

Сведочио је да је муслиманске заробљенике у Братунцу испитивао по наређењу пуковника Љубише Беаре, тада официра за безбедност Главног штаба ВРС.

Према изјави Челановића, Беара је у Братунцу био присутан и када су, 13. јула 1995. године увече, аутобуси и камиони пуни заробљеника из Сребренице стигли у тај град.

Сведок је потврдио да му је Беара рекао да ће "сви заробљени сутра ићи у Кладањ, на размену".

Уместо тога, према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, хиљаде муслимана су сутрадан из Братунца одвезени на више локација у околини Зворника, где их је ВРС стрељала.

Пуковника Беару, Трибунал је 2010. године прогласио кривим за геноцид у Сребреници и осудио на доживотни затвор.

Геноцид над око 7.000 муслимана из Сребренице, у данима пошто су српске снаге 11. јула 1995. године заузеле ту енклаву, оптужница на терет ставља и генералу Младићу (70), тадашњем команданту ВРС.

Челановић је изјавио да је пуковника Беару срео посредством Момира Николића, у то време официра за безбедност Братуначке бригаде ВРС.

Николић је 2003. године пред Трибуналом признао кривицу за прогон сребреничких муслимана, после чега је правоснажно осуђен на 20 година затвора. Николић је затим сведочио на више суђења оптуженима за сребренички геноцид.

Пуковник Беара наредио је Челановићу да испита заробљенике из Сребренице да би установио да ли међу њима има починилаца ратних злочина.

Мајор Николић довео му је потом Рашида Синановића, правника из Сребренице, кога је од раније познавао, и још "пет-шест других".

Челановић је сведочио да су, после испитивања, Синановића и остале војни полицајци одвели у зграду братуначке основне школе, где су били затворени и многи други заробљеници.

Према заступницима оптужбе, Синановићу се од тада губи сваки траг и нико га није видео живог.

Исте вечери, Челановић је, како је изјавио, пуковнику Беари рекао да је превелики број муслимана у аутобусима и камионима доведен у Братунац.

Затим су заједно обишли колону возила, основну школу и стадион, где су такође били заробљеници.

"Са улице су се могли видети заробљени муслимани на прозорима школе... Чули су се повици: 'Када ће нас пустити... Треба нам воде' ", описао је Челановић, уз напомену да пуковник Беара није реаговао.

Целом дужином братуначких улица, сведок каже да је видео возила пуна заробљеника.

Челановић: Срби нису хтели освету, већ крај рата

Младићев бранилац Бранко Лукић је током унакрсног испитивања сугерисао сведоку да је злочин у Сребреници био последица "жеље за осветом" локалних Срба за претходне нападе муслиманских снага из енклаве на српска села у којима су многи цивили били убијени.

Челановић је потврдио да је било тих напада и злочина, али је нагласио да код Срба није приметио жељу за осветом, ни "физичку мржњу", него само жељу "да престане рат".

На сугестију браниоца, сведок је рекао да није чуо да је неко од заробљеника био убијен у Братунцу, као и да нико није злостављао Синановића и друге заробљенике које је он испитивао.

Циљ напада ВРС на Сребреницу било је "разоружавање становништва", рекао је Челановић, додавши да "никада није чуо" за план да буду протерани мештани Сребренице.

На питање адвоката Лукића да ли је ико 13. јула 1995. године у Братунцу правио спискове заробљених муслимана, сведок је одговорио да је био убеђен да заробљеници иду на размену у Кладањ и да не зна зашто би неко правио спискове.

После сведочења Челановића, суђење је настављено исказом заштићеног сведока оптужбе РМ-325, посредством видео-везе и иза затворених врата.

Хашки процес генералу Младићу - оптуженом и за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН-а, 1992-95. године - наставља се сутра.