Генерал Унпрофора: Сребреница није била демилитаризована

Бивши начелник штаба Унпрофора у БиХ Корнелис Николај потврдио је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да Сребреница до јула 1995. године није била демилитаризована, иако је то било предвиђено споразумом којим је 1993. била проглашена за "заштићену зону" УН.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Драгана Иветића, сведок оптужбе Николај је изјавио да је 1995. у Сребреници било "2.000-3.000" муслиманских бораца, иако је то споразумом, који су потписали команданти Армије БиХ, Војске Републике Српске и Унпрофора, то било забрањено.

Тадашњи заповедник ВРС, генерал Младић оптужен је за геноцид над 7.000 муслиманских мушкараца и протеривање хиљада жена, деце и стараца из Сребренице, у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела енклаву.

Холандски генерал Николај је рекао да је Унпрофор имао под контролом тешка артиљеријска оруђа АБиХ у Сребреници, али да је није могао да од муслиманских војника одузме сво пешадијско оружје. 

Уместо највише 400 "плавих шлемова", којима је у енклави располагао, а за потпуну демилитаризацију Сребренице било је потребно "6.000 припадника снага УН, оценио је сведок.

Он је потврдио и да је Унпрофор "оштро упозоравао" АБиХ због кршења споразума, напада њених снага из Сребренице, али да јој никада није запретио ваздушним ударима НАТО, као српској страни.

На сугестију Младићевог браниоца, да се Унпрофору у јулу 1995. године ставио на страну АБиХ, настојећи да блокира офанзиву ВРС, генерал Николај је узвратио да "то није тачно" и да су снаге УН имале мандат да заштите становништво, што су и чиниле.

Као тачно, сведок је прихватио да је Унпрофор дозволио муслиманским снагама да преузму тешка оруђа која су била под његовом контролом.

Холандски официр потврдио је и да је Унпрофор, после пада Сребренице, одлучио да евакуише муслиманско становништво, и то пре контакта са генералом Младићем. "Није нам било неопходно да разговарамо са Младићем да бисмо закључили да је положај избеглица, под тим условима, неодржив".

Снаге УН зауставиле допремање оружја за АБиХ 

Сведок је изјавио и да је знао за извештаје о тајним испорукама оружја за АБиХ под окриљем НАТО на аеродром у Тузли, с пролећа 1995, због којих му је генерал Младићу упућивао протесте, тражећи да Унпрофор то заустави.

Снаге УН су, како је рекао, учиниле све што су могле да се ти летови обуставе, у чему су убрзо и успеле.

Николај је, међутим, рекао да "не зна" за тајне хеликоптерске летове у Сребреницу, о којима је сведочио припадник холандског батаљона Унпрофора Леиндерт ван Дајн.

Николај је "немогућом мисијом" назвао задатак Унпрофора да под контролу стави сво тешко наоружање АБиХ у Сарајеву, такође зони под заштитом УН.

На питања о томе ко је испалио гранату која је испред сарајевске пијаце Маркале, 28. августа 1995, убила 43 особе, а ранила 75 грађана, сведок је одговорио да је пројектил морао долетети са веће удаљености, будући да нико у граду није чуо детонацију приликом његовог испаљивања.

Бранилац Иветић сугерисао је да се Унпрофор у мају 1995. ставио на страну АБиХ око Сарајева, затраживши ваздушне ударе НАТО на ВРС и да је то проузроковало заробљавање "плавих шлемова" од стране српских снага.

Николај је, међутим, посведочио да је ВРС "узела за таоце" припаднике Унпрофора. Прихватајући да је Унпрофор постао учесник у сукобу применом силе, сведок је назначио да то не значи да је подржавао било коју страну, већ да је казнио ВРС због кршења споразума о искључењу тешког оружја из подручја око Сарајева. 

Суђење генералу Младићу биће настављено у уторак, 7. маја, исказом следећег сведока оптужбе.