Акаши: Муслимани желели да оду из Сребренице

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши изасланик УН Јасуши Акаши изјавио је данас пред Хашким трибуналом да је већина Муслимана у јулу 1995. желела да оде из Сребренице, коју су заузеле снаге босанских Срба.

Акаши је назначио да је то утврдио Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) који се, после пада Сребренице 11. јула 1995, залагао за "брзу, сигурну и уређену" евакуацију Муслимана из Сребренице.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант ВРС, Караџић (67) оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца и присилно премештање хиљада жена, деце и стараца из Сребренице, у данима након што је ВРС, 11. јула 1995, заузела енклаву.

"Став УНХЦР био је да, из хуманитарних разлога, свима који желе да оду ваља омогућити да оду. Унпрофор је подржавао УНХЦР", рекао је Акаши.

Муслиманске власти у Сарајеву, супротно томе, желеле су, како је сведок рекао, да цивили "остану". То је било "вруће, контроверзно питање".

Генералног секретара УН, Акаши је, 12. јула 1995, депешом коју је Караџић цитирао, обавестио да "по УНХЦР, велика већина становништва Сребренице не жели да ту остане".

По другој Акашијевој депеши централи УН, на коју се оптужени позвао, Унпрофор је, међутим, планирао да евакуацију више од 30.000 цивила започне 13. јула 1995, а она је до тог јутра већ била "окончана" под контролом ВРС.

Оптужени Караџић, који се брани сам, сугерисао је да је у време сребреничке кризе био у немилости председника Србије Слободана Милошевића, због тога што је Милошевић на састанак са Акашијем, 15. јула 1995, довео команданта ВРС Ратка Младића, кога је сматрао "кооперативнијим", а не њега.

Јапански дипломата је, међутим, одговорио да је Милошевић позвао Младића на састанак на предлог европског мировног изасланика Карла Билта. Младић је, по сведоку, био под "великим притиском".

У унакрсном испитивању, тужитељка Каролин Еџертон сугерисала је да сведок у фебруару  1994. није знао да је спроведено више истрага о екплозији на пијаци Маркале у Сарајеву, у којој је погинуло и рањено више од 200 грађана.

Акаши је ту сугестију прихватио. Он је јуче изјавио да истрагом УН, спроведеном по његовом налогу, није могло бити утврђено која је зараћена страна испалила гранату, односно да су то могле учинити и ВРС и Армија БиХ.

За експлозију на Маркалама, у којој је 5. фебруара 1994. било убијено 66 особа, а рањено више од 140 грађана, оптужница терети ВРС, односно Караџића.

Протест због протеривања муслимана из Бијељине 

Одговарајући на питања заступница оптужбе, Акаши потврдио да је у септембру 1994. Караџићу писмом пренео своје "потпуно запрепашћење" због протеривања "више од 2.500 Муслимана из Бијељине" и 700 особа у средњој Босни.

Акаши је, како је цитирала тужитељка Еџертон, председника РС тада упозорио и да ће радити на идентификацији, хапшењу и кривичном прогону одговорних за то протеривање, које је настављено упркос ранијем Караџићевом обећању да ће га зауставити.

"Није потребно даље објашњење, ово писмо је резултат мог потпуног запрепашћења", казао је Акаши. Нагласио је да је "није вероватно да се то могло догодити без знања власти" босанских Срба.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ.

Прихватајући сугестију тужитељке да је "пражњење целих подручја" од несрпског становништва било тешко поништити преговорима, Акаши је изјавио да јесте, али да то није значило да су међународни преговарачи прихватали ситуацију на терену створену "неправедним" и "незаконитим" чиновима.

Изасланик УН изјавио је и да је Караџићу улагао протесте због ометања хуманитарних испорука заштићеним енклавама УН попут Горажда, у пролеће 1994. То је, међутим, приписао "мањку дисциплине у ВРС", напомињући да су "обе стране на хуманитарну помоћ гледале као на потенцијално средство да ослабе другу страну".

Акаши је, током унакрсног испитивања, потврдио навод оптужнице против Караџића да је у мају 1995, после ваздушних удара НАТО, ВРС "узела за таоце" припаднике Унпрофора и користила их као "људски штит" како би спречила даље нападе Алијансе.

Доказни поступак одбране, Караџић ће наставити 7. маја.