Додик: Караџић није одговоран за злочине

Председник Републике Српске Милорад Додик сведочио на суђењу бившем председнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу.

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да никада није чуо да је Караџић од било кога тражио да "почини било какав злочин".

Караџић, како је посведочио Додик, "никада није инсистирао на чињењу било каквих злочина, нити сам ја сведок да је он било када у томе учествовао". Насупрот томе, навео је, Караџић је "упорно тражио да се конфликт мирно реши" и да починиоци злочина из паравојних формација одговарају.

На питање Караџића, који се брани сам, да ли је икада чуо за постојање удруженог злочиначког подухвата српског вођства да трајно и насилно уклони Муслимане и Хрвате са територија које је желео, Додик, који је у то време био посланик Скупштине РС, одговорио је: "Ја нигде нисам чуо, ни на једном састанку, ни на једној скупштини промоцију оваквих циљева, нити да сте ви то било када рекли, нити сам ја вас било када чуо да сте тражили тако нешто, нити сте били у функцији давања налога за било какве подухвате, поготово не злочиначке".

У унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер предочио је Додику да је он сам 2001. оптужио СДС за организовање и учешће у злочинима. Тужилац је цитирао Додикову изјаву пред "регионалном скупштином у Бањалуци" у којој је рекао да се "мора отворено рећи да су злочини оркестрирани под вођством СДС-а" и да починиоци "морају одговарати пред Хашким трибуналом".

Додик је у судници прокоментарисао да је "то била политичка борба" између њега и СДС-а.

Упитан "да ли прихвата или оспорава да су над Муслиманима и Хрватима почињени масовни злочини", Додик је одговорио: "Тамо је био грађански рат. Организоване војне снаге имали су Срби, Хрвати и Муслимани. На све три стране било је кршења ратног права и злочина".

Додик је казао и да "тамо где нису били наоружани и нису подржавали војне акције, Муслимани нису били дирани и није било трагова злочина".

Рат изазвала "унилатерална сецесија" од Југославије

Током сведочења, Додик је изјавио да је рат у БиХ изазвала "унилатерална сецесија" од Југославије коју је спровела Странка демократске акције на челу са Алијом Изетбеговићем.

"Одлука Изетбеговића да отцепи БиХ била је акт унилатералне сецесије. Он није имао власти у БиХ да донесе једну такву одлуку".

Власт која је донела ту одлуку "није била уставна и репрезентативна", зато што у њој није било представника српског народа, а "тај акт узрок је сукоба који се касније десио", рекао је Додик.

Сведок је казао да је Изетбеговић "у то време предано радио на афирмацији своје раније написане исламске декларације која је тражила увођење друштва заснованог на исламским вредностима, на шеријату".

"Ја сам могао да видим из дана у дан оперативну разраду тих политичких циљева из Изетбеговићеве декларације која је јасно говорила о томе да Муслимани тамо где успоставе власт морају да организују исламску државу", посведочио је Додик.

По његовим речима, СДА је, као "изразито националистичка" партија "упорно покушавала да наруши пажљиво избалансирану структуру БиХ засновану на чињеници да тамо живе три народа" на којој је и данас једино могућ опстанак БиХ.

"Било је видљиво инсистирање СДА да преузме ингеренције и управља читавом БиХ", као и да национална права буду урушена у корист "Изетбеговићевог циља да направи унитарну БиХ", што би донело "муслиманску доминацију", назначио је Додик.

Сведок је нагласио и да је, иако није био члан СДС-а, веровао да је "политика Алије Изетбеговића политика опасних намера и да је у том погледу Изетбеговић направио темеље за сукоб који ће уследити и који је био драматичан на простору БиХ".

СДС била за опстанак Југославије

Насупрот томе, по Додику, СДС се прво залагала за опстанак Југославије, као најбоље решење за све народе, а касније је прихватила Кутиљеров план по којем би БиХ била независна, уз националне ентитете који би народима гарантовали равноправност. Тај план, Изетбеговић је, међутим, одбио.

Одговарајући на питања тужилаца, Додик је потврдио тачност свега што је сведочио 2003. године на суђењу Радославу Брђанину пред Трибуналом, укључујући и опис деловања српских паравојних снага у бањалучкој регији.

Потврдио је и да су Караџић, председник Скупштине РС Момчило Крајишник, министар унутрашњих послова Мићо Станишић и шеф бањалучке полиције Стојан Жупљанин тада били "најмоћнији људи, свако на свом нивоу одговорности".

Трибунал је због злочина у БиХ Крајишника правоснажно осудио на 20 година затвора, а Станишића и Жупљанина неправоснажно на затворску казну од 22 године.

Тужилац Тигер је Додика подсетио и да је изјавио да је Караџић 1997, из РС изнео "36 милиона немачких марака", а Додик је одговорио да је касније сазнао да је тај новац био "заложен за материјале за обнову РС" и "депонован код предузећа у Србији".

Биљану Плавшић, која је пред Трибуналом 2003. признала кривицу за прогон несрба у БиХ и осуђена на 11 година затвора, Додик је назвао "добром и часном женом".

Суђење Караџићу биће настављено сутра.