Сведочење о сукобима у Бијељини

На суђењу Радовану Караџићу сведоци одбране Живко Филиповић и Душан Спасојевић изјавили да су у пролеће 1992. године сукоби у Бијељини избили зато што су муслимански екстремисти град блокирали барикадама.

Филиповић, тада заменик команданта Територијалне одбране, и Спасојевић, полицијски инспектор, посведочили су да је Странка демократске акције организовала и наоружала паравојне формације које су 31. марта 1993. подигле барикаде на бијељинским улицама, а на вишеспратнице поставиле снајперисте.

Караџић (67), тадашњи лидер Српске демократске странке, оптужен је, између осталог, за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина у БиХ.

По оптужници, српске паравојске, предвођене јединицом Жељка Ражнатовића Аркана, почетком априла 1992. године су насилно преузеле контролу над Бијељином, убивши притом 48 цивила.

Одговарајући на питања тужилаца у унакрсном испитивању, сведок Филиповић је, међутим, потврдио да су пре сукоба Срби блиски Српској радикалној странци бацили бомбу на кафић "Истанбул". Један од Муслимана затим је са коња покушао да баци бомбу на кафић "Србија" у којем су се окупљале присталице радикала.

Потврђујући да су жртве у Бијељини изазвале паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Љубише Савића Маузера и муслиманска Патриотска лига, сведок је рекао да су "припадници Патриотске лиге први поставили барикаде и снајпере, а ови остали били су учесници рата - склањали су барикаде".

Пошто му је заступница оптужбе показала фотографију Ражнатовићевих паравојника који шутирају тела цивила на тлу, Филиповић је потврдио да су то "аркановци", али није могао да идентификује ни цивиле, ни место догађаја.

Ражнатовић је, према сведоковом мишљењу, био човек кога су се плашили Срби, а нарочито Муслимани. Негирао је, међутим, да су Ражнатовића у Бијељину позвале локалне власти, тврдећи да су то учинили "радикали и његови људи".

На питање о протеривању стотина Муслимана које је спроводио Ражнатовићу близак Војкан Ђурковић, Филиповић је одговорио да "није било притиска" за исељавање.

Ђурковић је, према Филиповићевим речима, касније пред судом ослобођен оптужби за прогон, након што су Муслимани сведочили да им је он "помогао да пређу" на муслиманску територију.

Сведок Спасојевић изјавио је да је полиција чинила све да спречи сукобе и да је одмах ухапсила особу која је бацила бомбу на кафић "Истанбул".

За половину жртава посведочио је да су страдале на барикадама, "пружајући отпор".

Тужитељка Катрина Густафсон тврдила је, у унакрсном испитивању, да, насупрот извештајима полиције, муслиманске снаге никада нису контролисале цео град и да барикаде нису уклонили "самоорганизовани грађани", већ првенствено Ражнатовићева паравојска. "Не бих се сложио с вама", одговорио је сведок.

Позван да објасни зашто у полицијским извештајима нису наведене околности под којима су страдали цивили, укључујући жене, Спасојевић је рекао да не зна.

Сведок је потврдио да поступак против починилаца убиства две муслиманске породице у септембру 1992. није био покренут до 2002. године. Прихватио је, након што му је тужитељка цитирала полицијски документ, да су припадници резервне полиције добили задатак да тела убијених на обали Дрине баце у реку, али да је то неко већ учинио пре њих.

Спасојевић је изјавио и да је после рата у БиХ био члан полицијске комисије која је утврдила да су "Муслимани лажно тврдили да је у Сребреници убијено 8.000 људи" тиме што су у "невине жртве" убројали "војнике погинуле у пробоју" или ранијим борбама. Тај извештај, по сведоку, МУП Републике Српске одбио је "под притиском међународне заједнице".

Суђење бившем председнику Републике Српске биће у Хагу настављено сутра, исказом следећег сведока одбране.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници, терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, од 1992. до 1995. године.