Шаиновићева одбрана тражи поништавање пресуде

Одбрана Николе Шаиновића затражила је од апелационог већа Трибунала у Хагу да Шаиновића ослободи кривице за прогон косовских Албанаца 1999. и преиначи првостепену пресуду којом је проглашен кривим и осуђен на 22 године затвора, јавља дописник агенције Бета.

На почетку расправе о жалбама одбране и тужилаштва, бранилац Тома Фила је оценио да је првостепена пресуда "правно и чињенично неодржива", "нејасна" и правно противречна.

Првостепеном пресудом Трибунал је 29. фебруара 2009. Шаиновића (64), који је био потпредседник владе СР Југославије, осудио на 22 године затвора, заједно са командантом Треће армије Војске Југославије генералом Небојшом Павковићем (66) и начелником Штаба МУП-а на Косову, генералом Сретеном Лукићем (57).

Осуђени су као кључни учесници "у заједничком злочиначком подухвату" насилног протеривања стотина хиљада албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999, а циљ им је била - како је тврдила и оптужба - "промена етничке равнотеже ради задржавања српске контроле" над покрајином.

Проглашени су кривим по свих пет тачака оптужнице: за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва с Косова.

На по 15 година затвора због помагања и подржавања злочина на Косову, осуђени су и бивши начелник Генералштаба ВЈ генерал Драгољуб Ојданић (71) и командант Приштинског корпуса ВЈ генерал Владимир Лазаревић (63).

Сви осуђени, али и тужилаштво, жалили су се на пресуду.

Ојданић је недавно повукао жалбу, прихвативши налазе првостепене пресуде и казну, а затим је, у његовом случају, од жалбе одустало и тужилаштво.

Тврдећи да је пресуда заснована на "погрешним закључцима о чињеницама и праву", Шаиновићев бранилац Тома Фила данас је рекао да у првостепеном поступку није било "директних доказа" постојања удруженог злочиначког подухвата.

Занемарени искази сведока

По одбрани, првостепено судско веће је занемарило исказе низа сведока о томе да власти Србије и СРЈ нису имале план за прогон Албанаца, нити је постојање таквог плана поменуто у било којем документу многобројних међународних званичника. 

Адвокат Фила "неразумним" је назвао закључак, по његовим речима проистекао из првостепене пресуде, да су "СРЈ и Србија од свих прилика за прогон Албанаца изабрали најнеповољнију - рат с НАТО", односно "једину прилику коју нису могли добити".

"Значи, Срби чекају на напад НАТО да би остварили свој циљ - Косово без Албанаца... Једино остварљив циљ, ако победи НАТО", рекао је Шаиновићев бранилац.

Утврђујући да је 700.000 Албанаца отишло с Косово због акција српских снага, првостепено веће је, по Фили, такође поступило неразумно, зато што је искључило све друге узроке тог покрета становништва, попут "страха од масовних погибија" - у избегличким колонама које је НАТО бомбардовао.

"Све што се није уклапало у унапред одређену слику, одбачено је", тврдио је Фила.
Осврћући се на налаз из пресуде да је Шаиновић био "политички координатор" војних, полицијских и паравојних снага које су извршиле злочине, његов бранилац је подсетио да је, по оптужници, Шаиновић био "командант заједничке команде" ВЈ и МУП на Косову.

"Оптужба није доказала да је Шаиновић био командант заједничке команде, па га је веће осудило као политичког координатора, а од тога се нисмо ни бранили... Тиме му је ускраћено право на правичан поступак - осуђен је за нешто за шта није био оптужен", рекао је Фила.
Одбрана је негирала и да је "заједничка команда" МУП и ВЈ имала командну улогу, тврдећи да писана наређења јасно показују да су током рата на Косову функционисали војни и полицијски ланац команде.

На састанцима "заједничке команде", како је рекао је бранилац Фила, Шаиновић је углавном ћутао, за разлику од тадашњег председника Србије Милана Милутиновића који је на једном скупу "давао упутства".

Првостепено веће је Милутиновића 2009. ослободило кривице за злочине на Косову, а тужилаштво се није жалило на ту пресуду.

Нема доказа ни речи да је Шаиновић "координирао"

У пресуди, по Филиним речима, није било "ни доказа, ни речи" о томе "шта је и кога Шаиновић координирао" и како је повезан са злочинима на терену. Током 1999. Ссаиновић је био на три састанка "заједничке команде" и то кратко.

"Заједничку команду", Фила је описао као "дебатни клуб", уз сугестију да није имао "ни команду, ни команданта".

"Неразуман" је стога закључак из пресуде да је Шаиновић имао "кључну улогу" у оркестрирању прогона косовских Албанаца, будући да, по заступнику одбране, "нема доказа" да је он српским снагама давао било какве инструкције или да је имао везе с померањем становништва.
Негирајући и да је Шаиновић био човек од поверења тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића, одбрана је назначила да су докази о томе "у сфери претпоставки".

Као врховном команданту ВЈ и председавајућем Врховног савета одбране, Милошевићу, како је сугерисао бранилац Фила, није био потребан Шаиновић да на Косово преноси наређења. Ссаиновић је све време деловао у оквиру својих законских овлашћења.

Посебне односе са Милошевићем имао је председник Србије Милутиновић, "с којим је био по цео дан", а не Шаиновић, тврдила је одбрана, помињући сведочење тадашњег европског посредника Волфганга Петрича.

"Да је Петрич о Шаиновићу рекао оно што је рекао о Милутиновићу, Шаиновић би добио доживотну робију", рекао је бранилац Фила.

Првостепена пресуда "негира" постојање Србије и СРЈ које "третира као приватни посед Слободана Милошевића", као да је Милошевић "остваривао своју приватну вољу", оценио је Шаиновићев адвокат.

Фила је позвао апелационо веће да, уколико не ослободи његовог клијента, првостепено изречену казну Шаиновићу знатно умањи зато што је, ако постоји, "његов допринос сасвим мали, а ауторитет ретко коришћен".

Узвраћајући на аргументе одбране, тужилац Петер Кремер је опширно цитирао налазе из првостепене пресуде о систематским и раширеним злочинима над косовским Албанцима који нису били "насумични", већ су због обима, окрутности и једнообразности у циљу "терорисања становништва" морали бити "координирани" са политичког, војног и полицијског врха. 

"Заједничка команда" под Шаиновићевим вођством, по тужиоцима, била је "кључни механизам" те координације и преко њега је Милошевић "оркестрирао догађаје на Косову".

О постојању таквог удруженог злочиначког подухвата, нагласио је тужилац Кремер, сведочи и то што је, током прве две недеље рата на Косову, крајем марта и почетком априла 1999, са Косова преко границе прогнано 600.000 Албанаца, а до краја сукоба око половина свог албанског становниства, односно 750.000 људи.

У наставку жалбене расправе, судије ће поподне саслушати аргументе бранилаца генерала Павковића. Расправа траје до петка. Оптужени Шаиновић и Ојданић су у притвору Трибунала од пролећа 2002, када су се добровољно предали.

Пошто ће му ускоро истећи две трећине затворске казне, генерал Ојданић има право да затражи
превремено пуштање на слободу.

Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић су се суду добровољно предали 2005. године.
Првостепено суђење је почело 10. јула 2006, а завршено је августа 2008. Током доказног поступка тужиоци су извели 112, а одбрана 120 сведока.