Одбрана Крајишника тражи ослобађање, оптужба доживотни затвор

Током расправе о жалбама обе стране на првостепену пресуду, Крајишник, који се брани сам, уз помоћ угледног америчког адвоката Алана Дершовица, тврдио је да као председник Скупштине Републике Српске никада "није желео рат" и да је, када је до рата дошло, "учинио све да дође до мира".

"Надам се да ћете исправити грешке претресног већа, јер ја се осећам несрећним, али се не осећам кривим", рекао је Крајишник, подвлачећи да је у БиХ почињено "много зла" и да он то не негира.

Оповргавајући наводе првостепене пресуде да је био учесник у "заједничком злочиначком подухвату" трајног уклањања Муслимана и Хрвата са великих делова територија БиХ, у циљу стварања српске државе, Крајишник је назначио да је, насупрот томе, залагао за спровођење Кутиљеровог мировног плана из 1992. којом би три народа у БиХ добила своје кантоне.

Тврдио је и да је за време суђења први пут чуо "за патње друге стране", зато што је за време рата "слушао само о патњама Срба".

Оптужбама да се залагао за размену становништва, Крајишник је супротставио тврдњу да су и Срби и Муслимани бежали од рата.

Заступник Дершовиц нагласио је да је Крајишникова улога у збивањима у БиХ била искључиво политичка и да се он ни у једном говору није залагао за етничко чишћење, ратне злочине, нити позивао на оружје, већ је, напротив, говорио о мирном решењу.

По Дершовицу, првостепена пресуда је неодржива зато што је Крајишник осуђен као актер злочиначког подухвата, а да није утврђена његова веза са починиоцима злодела, нити да их је сам починио.

Чак и да је Крајишник заговарао раздвајање народа у БиХ и размену становништва, "то само по себи није криминални циљ заједничког злочиначког подухвата" зато што је изречено у легалном политичком говору чија је слобода загарантована, оценио је Дершовиц.

Напомињући да ће одбрана поднети "врло важне ослобађајуће доказе на основу разговора са Радованом Караџићем" који ће у судском притвору имати Крајишник, Дершовиц је назначио да докази показују да Крајишник током рата није имао ефективну контролу ни над политичким органима, нити снагама босанских Срба.

Дершовиц је Крајишника назвао "преговарачем" и оценио да је он "оптужен зато што је држао политичке говоре".

Одбрана је тврдила и да првостепено суђење није било правично, будући да тадашњи браниоци нису Крајишника заступали на прави начин.

Насупрот тврдњама одбране, тужиоци су тврдили да је првостепена казна Крајишнику "неадекватна", с обзиром на кључну улогу коју је он одиграо у "заједничком злочиначком подухвату" протеривања несрба.

По тужиоцима, "Крајишник и Караџић били су два тела, а једна душа" на челу тог подухвата, у чијем су спровођењу српске снаге починиле тешке злочине над Муслиманима и Хрватима широм БиХ.

Оптужба је стога тражила да жалбено веће изрекне Крајишнику правоснажну казну доживотног затвора.

Веће судије Фауста Покара, који је и председник Трибунала, одлуку о жалбама донеће накнадно.