Сведоци: Муслимани криви за рат

У наставку суђења пред Хашким трибуналом, бивши председник Републике Српске Радован Караџић наставио је одбрану од оптужби за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ, 1992-95.

Тројица сведока одбране оповргла су навод оптужнице да су снаге босанских Срба, по упутствима Српске демократске странке, у мају 1992. године насилно преузеле власт у општинама Рогатица и Власеница, незаконито притварајући, убијајући и протерујући муслиманско становништво.

Сведоци Зоран Дурмић, Славко Веселиновић и Момир Деурић дали су готово идентичне исказе, окривљујући Муслимане, односно Странку демократске акције, за избијање рата у Рогатици и Власеници, тврдећи да су се од 1991. године наоружавали и припремали за рат.

Тадашњи полицајац Дурмић и Веселиновић, који је био члан рогатичког кризног штаба СДС, посведочили су и да су муслиманске снаге у мају 1992. напале српска села у околини Рогатице и сам град, убијајући и протерујући цивиле.

Дурмић је, као пример, навео да је у мају убијено укупно 12 рудара из рудника боксита који су ишли на посао. Описујући инцидент у којем је, са колегом, разоружан на барикади муслиманских снага, сведок је изјавио да је муслимански старешина захтевао да полиција за њега испослује "примирје са (Жељком Ражнатовићем) Арканом", али да му је "речено да то није могуће".

Сведок Веселиновић, који је до марта 1993. године, био председник рогатичког СДС, изјавио је да су муслиманске снаге напале Рогатицу 22. маја 1995, после чега су избили сукоби док ВРС није "ослободила" град.

Након што се, одмах потом, вратио у Рогатицу, Веселиновић је био постављен у комисију за помоћ српским избеглицама које су, како је рекао, "организовано и контролисано" насељаване у напуштене куће и станове Муслимана.

Веселиновић је потврдио да је знао да су се и Муслимани и Срби склонили у локалну средњу школу "због опасности у граду", пре него што би им било омогућено да оду на "жељене локације".

Према оптужници и исказима ранијих сведока, средња школа у Рогатици била је "логор" у који су српске снаге под командом Рајка Кушића насилно притварале, злостављале и убијале муслиманске цивиле, пре него што бих их протерале.

У унакрсном испитивању, тужитељка Катрина Густафсон суочила је Веселиновића са исказима сведока оптужбе по којим је ЈНА наоружавала Србе у Рогатици. Веселиновић је то негирао речима: "ЈНА није наоружавала Србе.

Давала је оружје Србима који су се укључивали у ЈНА". Напоменуо је да је ЈНА тада већ била војска "једног народа", зато што се Муслимани нису одазвали на позив за мобилизацију.

Тужитељка је сведоку рекла да нису Муслимани напали Србе у Рогатици, већ је било обратно - српске снаге су гранатирале град и околна села.

Веселиновић је, уз ограду да тада није био у самом граду, прецизирао да је мислио на убиство једног Србина, када је рекао да су Муслимани напали Рогатицу.

Трећи данашњи сведок Момир Деурић, кога је Караџић представио као стражара у "сабирном центру" Сушица, навео је да је "војска доводила Муслимане из околних села", пре него што бих их "одводила у размену".

Тврдио је и да "да је знао да је ико убијен" у том бившем складишту Територијалне одбране и да је заробљенике посетила делегација међународног Црвеног крста.

Током унакрсног испитивања, тужилац Амир Зец предочио је сведоку да је шеф обезбеђења у Сушици Драган Николић пред Трибуналом признао кривицу за бројне злочине над муслиманским заробљеницима, после чега је осуђен на 20 година затвора. По тој пресуди, Муслимани су у Сушици убијани, силовани и злостављани, нагласио је тужилац.

"Ја нисам сваки дан био у Сушици. Није било ниједног убиства које сам видиео и чуо. Чуо сам да су двојица умрла, били су доктори...", одговорио је Деурић.

Насупрот исказима сведока, које му је цитирао заступник оптужбе, Деурић је негирао да је био очевидац када је Николић злостављао заробљенике. Да о томе не зна ништа, рекао је и када су му предочени подаци о ексхумацијама заробљеника из Сушице, из масовних гробница после рата у БиХ.

Караџић - који је оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, од 1992. до 1995. године, сутра ће пред Трибуналом наставити своју одбрану.