Опречно о снајперима у Сарајеву

Тужиоци на суђењу Радовану Караџићу предочили су пред Хашким трибуналом доказе о стотинама жртава снајпера у Сарајеву, а сведок одбране генерал Драгомир Милошевић негирао је да је Војска Републике Српске намерно гађала цивиле.

Трибунал је 2009. генерала Милошевића прогласио кривим за злочине над цивилима у Сарајеву и изрекао му казну од 29 година затвора.

Током унакрсног испитивања, тужитељка Каролин Еџертон суочила је Милошевића с доказима да је у Сарајеву до 1994. снајперским хицима било усмрћено 336 грађана, а рањено 1.789 особа.

Милошевић је одговорио да "никада неће изговорити да није било цивилних жртава, без обзира на то како су страдале", али да "не може да коментарише бројке".

Рекао је, међутим, да се "може искључити" да је било ко од официра ВРС дао одобрење да се гађају цивили.

"Не искључујем ни да је неко од поремећених умова са српске стране дејстовао", рекао је пензионсани генерал ВРС, уз опаску да се то не може подвести под намеру угрожавања цивила.

Потврђујући да је наређивао употребу модификованих авио-бомби велике разорне моћи, Милошевић је, међутим, одбацио навод оптужнице да су те бомбе биле изузетно непрецизне.

Милошевић је тврдио да је 7. априла 1994. таква бомба била испаљена на "батерију минобацача" АБиХ у парку у сарајевском насељу Храсница.

Насупрот томе, командант Илиџанске бригаде ВРС Владимир Радојчић раније је, као сведок Караџићеве одбране, рекао да је бомбу лансирао на зграду основне школе у којој је, по њему, била команда АБиХ.

Сугестију тужитељке Еџертон да то значи да није ни знао шта је била војна мета у Храсници, Милошевић је одбацио. 

Оптужница Караџића терети и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.