Бел: Цивили у Сарајеву мета снајпериста ВРС

Ратни дописник Би-Би-Сија из Сарајева Мартин Бел рекао је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да су цивили у Сарајеву 1992-95. године нападани гранатама и хицима из снајпера с околних положаја Војске Републике Српске.

Тадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Младића оптужница терети за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

Бел је, одговарајући на питања Младићеве одбране, изјавио да су и цивили на територији под контролом српских снага били изложени таквој ватри, али да се то није дешавало "пред камерама".

Према Беловом сведочењу, грађани Сарајева били су "већином времена" и без струје, воде и гаса.

Пошто су тужиоци у судници приказали његов извештај са артиљеријских положаја ВРС око града, Бел је потврдио да су српски артиљерци имали "директан поглед" на град, као и да се на снимку видела "тешко оштећена" зграда Скупштине БиХ.

Тужиоци су у судници приказали неколико Белових извештаја који су приказали цивиле под снајперском и минобацачком ватром у Сарајеву у зиму 1993. године.

Сведок је изјавио да су му тадашњи председник Републике Српске Радован Караџић или потпредседник Никола Кољевић рекли да њихове снаге неће отварати ватру на цивиле, али да су то обећање прекршили.

Бел је потврдио и да је у јануару 1993. године за Би-Би-Си известио о погибији осморо цивила, међу којима су били отац, мајка и кћи, у експлозији минобацачке гранате испред пиваре у Сарајеву.

Рекао је да у том подручју није деловала Армија БиХ, али је додао да "није било лако идентификовати мете које су припадале Армији БиХ у граду".

Сведочећи о рањавању из снајпера једног мушкарца у реду за воду, којем је у јануару 1993. био очевидац, Бел је искључио могућност случајног пуцања.

"То бих назвао намерним циљањем... Жртве су биле на територији босанске владе и здрав разум говори да су били нападнути са стране босанских Срба", каже Бел.

Британски новинар је назначио и да су цивили у граду "настојали да преживе" и да су "предузимали сваку меру коју су могли да се заштите".

Бел био рањен 1992.

Сведок је рекао и да је у августу 1992. био рањен шрапнелом минобацачке гранате код касарне Маршал Тито иако у околини није било борби.

Модификоване авиобомбе, којим је ВРС гађала објекте у граду, Бел је назвао најразорнијим оруђем које је видео током рата.

Потврдио је да је таква бомба погодила зграду ТВ Сарајево у којој је често боравио, али није видео никакве доказе да се она користи у војне сврхе.

"Био је то рат у индустријском граду. Већину времена није било струје, гаса и воде и људи су живели у примитивним условима. Чуо сам да су се стари људи смрзли у једном солитеру зато што нису могли да сиђу", описао је Бел.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Драгана Иветића, Бел је потврдио навод из своје књиге "У зони опасности" да су и цивили на српској територији били "на мети снајперске и минобацачке ватре, али да се то није дешавало испред камера".

Како је рекао, српски војници око Сарајева били су мештани околних насеља и веровали су да бране своје куће и породице.

Британски новинар изјавио је и да снаге владе у Сарајеву нису дозвољавале снимање дејстава њихових минобацача из града, назначивши и да је Армија БиХ била "рапршена међу народом".

Бел је потврдио навод из своје књиге да су муслиманске снаге "покретале офанзиве које нису могле добити".

Пошто би на те нападе "Срби жестоко узвратили", по његовом сведочењу, у граду би се појавиле "камере и представници владе који су тражили жестоку акцију" међународне заједнице против ВРС.

Бел је посведочио и да је 1994-95. положај ВРС био све неповољнији због мањка и умора људства и развучености јединица.

"О томе сам нашироко причао с Кољевићем. Рекао сам му да ће Срби изгубити рат, ако се тако настави. Он је одговорио: 'Није нас брига'. Био је то чудан одговор", испричао је сведок.

Бел је рекао и да је генерал Младић био против паравојних формација и да је настојао да их сузбије.

Следећег сведока против генерала Младића, тужиоци ће пред суд извести у понедељак, 4. фебруара.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.