Тужилаштво: Максимална казна за Милутиновића

Заједно са Милутиновићем, за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанских цивила са Косова у првих шест месеци 1999, оптужени су тадашњи потпредседник Савезне владе Никола Шаиновић, начелник Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић, командант Треће армије ВЈ Небојша Павковић, заповедник Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић и шеф штаба МУП Србије на Косову Сретен Лукић.

На крају завршне речи, тужилац Том Ханис предложио је Већу председавајућег Ијана Бономија да свим оптуженим изрекне казне у распону од 20 година затвора до доживотног затвора, препуштајући судијама да, уколико оптужене прогласе кривим, одреде појединачне казне.

Ханис је поновио да је током суђења, које је трајало од 2006. године, доказано да су шесторица оптужених били учесници у "заједничком злочиначком подухвату" чији је циљ била "промена етничке равнотеже на Косову како би била обезбеђена трајна српска контрола" над покрајином.

Заступник оптужбе тврдио је да је доказано да су различите снаге Србије и СРЈ, укључујући ВЈ и МУП Србије, протерале "око 800.000" Албанаца, убиле на хиљаде цивила, сексуално злостављале жене и уништавале и пљачкале насеља и верске објекте на Косову.

Као отежавајћу околност за све оптужене, Ханис је навео њихове лидерске положаје, затим рањивост жртава и трајне последице које су оне поднеле.

Тужилац је назначио да, упркос томе што оптужба није располагала директним и кључним доказом - попут плана за протеривање Албанаца или признања неког од оптужених - свеобухватност доказног материјала о околностима злодела на Косову потврђује тврдњу из оптужнице да је постојао "злочиначки подухват" да се албански цивили "у значајном броју" уклоне из покрајине.

Ханис је тврдио да је НАТО бомбардовање крајем марта 1999. пружило оптуженима "покриће" да спроведу тај наум, али да би план за прогон Албанаца, који је осмислио и у јесен 1998. страним преговарачима најавио Слободан МИлошевић, био спроведен и да бомбардовања није било.

Доказ за то је, по оцени заступника оптужбе, то што представници Србије на скуповима у Рамбујеу и Паризу почетком 1999. "нису преговарали у доброј вери да постигну мирно решење".

Говорећи о улози четвртооптуженог генерала Небојше Павковића у спровођењу "заједничког злочиначког подухвата", тужилац Ханис је сугерисао да је Павковић био кључни официр ВЈ преко кога је Милошевић, уз посредовање Николе Шаиновића као челника "заједничке команде" војске и полиције у Приштини, управљао операцијама на Косову током којих су почињени злочини.

Павковић је издавао наређења за те операције петооптуженом генералу Владимиру Лазаревићу, тада заповеднику Приштинског корпуса, који их је преко својих потчињених јединца спроводио на терену, тврдио је Ханис.

По његовим речима, Павковић је знао за злодела - која је у комуникацији са тадашњим начелником ГШ ВЈ Драгољубом Ојданићем, као и током разговора војног врха са Милошевићем у мају 1999. у значајној мери приписао полицији - али је и даље наређивао да ВЈ пружа борбену подршку једницима МУП Србије у акцијама.

Образлажући зашто је кривично одговоран шестооптужени Сретен Лукић, тужилац Честер Стемп рекао је да докази - насупрот тврдњама одбране - показују да је Лукић, као шеф штаба МУП Србије у покрајини, имао овлашћење да командује полицијским јединицама на Косову, укључујући и специјалне, те да је од њих "добијао рапорте и издавао им упутства".

Чињеница да је постојао и паралелан ланац командовања и извештавања директно до Министарства у Београду, Лукића не ослобађа одговорности, сугерисао је тужилац.

Стемп је тврдио и да је доказана умешаност Лукића у пребацивању тела убијених Албанаца са Косова у Батајницу, подсећајући да је то потврдио сведок Божидар Протић, возач у МУП Србије који је камионом у више наврата превозио лешеве.

Одбрана: Оптужбе недоказане, ослободити Милутиновића

Одбрана Милана Милутиновића затражила је данас од Хашког трибунала да Милутиновића ослободи зато што тужиоци нису доказали његову кривицу за злочине над косовским Албанцима 1999. за које је оптужен.

У завршној речи, бранилац Јуџин О'Саливен оценио је да су тужиоци, током суђења које је трајало од 2006, "потпуно заказали" у доказивању Милутиновићеве кривице и да га стога судско веће мора ослободити.

О'Саливен је "запањујуће нетачном и обмањујућом" назвао тврдњу из завршног поднеска тужилаца да је Милутиновић 1998-99 опструисао преговарачки процес за проналажење мирног решења за косовску кризу и тако учествовао у "утирању пута" за прогон Албанаца са Косова као циљ "заједничког злочиначког подухвата".

Према речима браниоца, истина је, како су показали докази, сасвим супротна - Милутиновић се током косовске кризе искрено залагао за преговоре са албанским лидерима у циљу проналажења мирног решења заснованог на широкој аутономији Косова у оквиру Србије и СРЈ.

Од пролећа 1998. до почетка НАТО бомбардовања у марту 1999, албански политичари су, међутим, одбијали директне преговоре са државном делегацијом Србије и бројне Милутиновићеве инцијативе, назначио је О'Саливен.

Милутиновићев бранилац је тврдио да су САД, преко тадашњег државног секретара Мадлен Олбрајт, уочи и за време скупова у Рамбујеу и Паризу намерно и јавно окривљавале српску страну за неуспех преговора, истовремено "затварајући очи" пред "сепаратистичким активностима" Албанаца.

Циљ је, по О'Саливену, било омогућавање бомбардовања Србије и СРЈ због пропасти преговора, у оквиру политике "промене режима" у Београду.

То потврђују и тадашње речи Олбрајтове пред албанском делегацијом да ће Срби бити бомбардовани ако одбију споразум, подвукао је бранилац.

Позивајући се на сведочења већег броја сведока, између осталих албанског преговарача Ветона Суроја и посредника ЕУ Волфганга Петрича, О'Саливен је назначио да је Србија у Рамбујеу прихватила политички део споразума о Косову, који су Албанци одбили.

Српској делегацији су, међутим, у последњем тренутку обелодањени делови споразума који су НАТО снагама на целој територији СРЈ давали права која би се могла изједначити са "окупацијом", рекао је Милутиновићев заступник.

Тврдњама оптужбе да је између преговора у Рамбујеу и Паризу српска страна, оличена у Милутиновићу, потпуно променила до тада конструктиван став, О' Саливен је супротставио Милутиновићеву изјаву да је Србија спремна на наставак преговора о "облицима међународног присуства на Косову" и довршавању политичког споразума.

Милутиновићева одбрана сутра ће наставити завршну реч.

Повезане вести:

Суђење Милутиновићу улази у завршницу