Сведок Шојић: СДС није планирао прогон

Настављајући одбрану пред Трибуналом у Хагу, бивши председник Републике Српске Радован Караџић је кроз исказе сведока одбране Драгана Шојића и Михајла Вујасина одбацио оптужбе за терор над цивилима у Сарајеву артиљеријским гађањем гранатирањем и гађањем из снајпера и за прогон несрпког становништва.

Сведок Шојић који је био званичник српске општине Ново Сарајево, изјавио је да "никада није чуо" да је Српска демократска странка, чији је истакнути члан био, имала намеру да прогони грађане муслиманске и хрватске националности.

По Шојићевим речима, кризни штабови СДС у српским општинама били су формирани због припрема Муслимана и Хрвата за рат, а њихов циљ је било одржавање нормалног живота у условима непосредне ратне опасности.

Општинска ратна председништва, како је рекао, нису имала намеру да "прогањају или униште" нерспске заједнице.

Сведок је потврдио да је, почетком рата, "у хаосу" на Грбавици било "пљачке и убијања", али да су власти то успеле да сузбију.

Рекао је и да је чуо за Веселина Влаховића званог Батко који је "представљао пођеднаку опасност за све становнике Грбавице, без обзира на националност" и да је "с олакшањем" примио вест да Влаховић "треба да буде ухапшен и процесуиран".

"Убрзо је нестао и не знам шта је било с њим после", рекао је Шојић.

Због злочина над несрпским цивилима на Грбавици, Влаховићу се суди пред Државним судом у Сарајеву, након хапшења у Шпанији.

Шојић који је од јуна 1992. до децембра 1993. био у чети под командом Славка Алексића - кога је описао као "особу изузетних људских, а пре свега војних квалитета" - на сарајевском Јеврејском гробљу, негирао је да је то била јединица Српског четничког покрета. Једино по чему је та чета била изузетна, по речима сведока, било је то што је одбранила своје положаје током рата.

У унакрсним испитивању, тужитељка Катрина Густафсон питала је сведока зар дуга коса и брада које је Алексић носио, као и титула "војводе" коју је истицао, нису карактеристичне за четнике, на шта је Шојић одговорио да је Алексић "напротив, имао просвећено лице" и "у неким моментима више личио на Мојсија".

Шојић је рекао и да "никада није чуо" да Алексић себе назива "војводом", а при том исказу је остао и након што му је тужитељка показала документ на којем се Алексић тако потписао.
Одговарајући на питања тужитељке, Шојић је оповргавао да су српски кризни штабови били формирани већ у децембру 1991. у складу са упутством врха СДС, званим "варијанта А и Б" о преузимању власти у општинама са српском већином, али и тамо где су Срби мањима. Сведок је рекао да то упутство никада није видео.

Вујасин: ВРС није имала циљ да уђе у Сарајево

После Шојића, у Караџићеву одбрану сведочио је пуковник Михајло Вујасин који је био заменик команданта Рајловачке бригаде ВРС, а затим начелник инжењерије у Команди Сарајевско-романијског корпуса ВРС.

Вујасин је поновио исказ других официра СРК који су сведочили пре њега. Изјавио је да циљ Корпуса није био да "уђе у Сарајево", него да одбрани српске територије и становништво и спречи пробој Армије БиХ из града.

Одбрамбена дејства и ватру којом је СРК узвраћао на нападе из Сарајева, сведок "није сматрао систематским и раширеним нападима на цивилно становништво", како тврди оптужба. Српска војска око Сарајева, такође, никада није имала намеру да терорише и убија цивиле, рекао је Вујасин.

Напротив, тврдио је Вујасин, СРК је по строгим наређењима ватру отварао само на непријатељске положаје, како би се избегле цивилне жртве.

Како је изјавио, никада није знао да је задатак снајпериста био да гађају цивиле и никада није добио, нити издао такву наредбу.

Тврдио је да су, међутим, муслимански снајперисти из града стално гађали цивиле на српској територији и многе убили.

Сведок је реко и да је СРК омогућавао испоруке хуманитарне помоћи, гаса, воде и струје цивилима у Сарајеву, по изричитој Караџићевој наредби. Вујасина ће сутра унакрсно испитивати тужиоци.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм
БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.