Сведок: Не знам за злочине Сарајевског корупусa

Бивши помоћник команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске Лука Драгићевић изјавио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да "не зна ни за један злочин" војника тог копуса на сарајевском ратишту.

Пензионисани пуковник Драгићевић је, сведочећи у Караџићеву одбрану, потврдио да су припадници Унпрофора, после ваздушних удара НАТО на ВРС 1995, били "заробљени у војном смислу", по наређењу више команде. То је назвао "заштитном и одбрамбеном мером" од даљих удара НАТО авиона.

Караџић - тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њене војске - оптужен је за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце "плавих шлемова" УН.

Драгићевић је поновио исказ претходних сведока да је СРК све време рата бранио српска насеља и народ од сталне офанзиве и напада Армије БиХ из града, која је често користила цивилне објекте попут школа, обданишта и болница.

Сугеришући да Сарајево није било под опсадом ВРС, сведок је назначио да је окружење око града било "ситуација која је природно постојала и нико је није створио", зато што су српска насеља била око градског језгра.

Муслиманска страна, по Драгићевићевом сведочењу, одбила је све понуде ВРС да се заједнички истраже инциденти у Сарајеву за које је окривљавала српску страну, као и да се град прогласи "отвореним". 

Да би се спречиле цивилне жртве, СРК је, по наређењу команде, отварао ватру само на видљиве непријатељске положаје, изјавио је Драгићевић.

ВРС је, после споразума о стављању артиљерије под контролу УН у фебруару 1994, сматрала да је неопходно да нека од оруђа поново преузме да би се одбранила од офанзива АБиХ, али је због тога у септембру 1994. била нападнута НАТО авијацијом, иако оруђа није ни употребила.

Сведок је негирао и да је СРК икада ускраћивао становништву Сарајева струју, гас и воду.

Највећи део унакрсног испитивања, тужилац Џулијан Николс посветио је оспоравању кредибилитета сведока, на основу писаних наређења која је он издавао.

Тужилац је Драгићевићу предочио његово наређење из 1992. да се "спали" једно село у околини Вишеграда, где је тада службовао.

Сведок је, међутим, узвратио да је то "био засеок од три куће" у којем тада није било цивила, а који је АБиХ користила на првој борбеној линији.

Караџић је данас пред судије као сведока извео и Милорада Катића, који је од марта 1993. био председник српске општине Ново Сарајево. 

Катић је посведочио да у то време није било прогона Муслимана и Хрвата из насеља Грбавица, у којем је до краја рата остало 1.500 грађана несрпске националности. По речима сведока, они су добијали хуманитарну помоћ и пензије, као и Срби.

Док га је Караџић, који се брани сам, испитивао, Катић је потврдио да је претходна власт у Новом Сарајеву била смењена, осим осталог, зато што се, како је "много пута чуо", са несрбима "није поступало као са Србима" - "да ли су напуштали Грбавицу или били прогањани".

Упитан да ли је претходна власт сама починила злочине, Катић је рекао да за тако нешто "није чуо". Рекао је и да су и Караџићевом заслугом, злочини "сведени на минимум".

Унакрсно испитивање, заступници оптужбе посветили су утврђивању да ли се са зграда на Грбавици могло пуцати на подручје око хотела "Холидеј Ин" у центру Сарајева.

Катић је потврдио да је "на горњим спратовима зграде Металке" на Грбавици било "наоружаних људи" и да су "ако су хтели", могли да пуцају на центар града.

Из снајперских гнезда ВРС у тој згради, према оптужници против Караџића, 1994-95. нападнуто је више трамваја у околини хотела "Холидеј Ин", при чему је један грађанин убијен, а неколико их је рањено.

У додатном испитивању, Караџић је сугерисао, а Катић потврдио, да у згради Металке лично није био, додајући да су "војници били на првој линији и у подрумима и да нису могли на више спратове". "Ја их нисам видео", рекао је Катић.

На питање председавајућег судије О Гон Квона зашто је онда изјавио да је на горњим спратовима зграде било наоружаних људи, сведок је крекао да "нису били исељени сви станови и да је на неким спратовима можда остала породица са два војника који су имали оружје у стану".

На питање оптуженог "Да ли су пуцали", Катић је узвратио "Нису, сигурно".

Одбрану пред Хашким трибуналом Караџић ће наставити сутра. Он је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и за геноцид у Сребреници.