Сведок негирао нападе на цивиле у Сарајеву

Сведок одбране Блашко Рашевић негирао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом навод оптужнице да је Војска Републике Српске током рата у БиХ пуцала на цивиле у сарајевском старом језгру са оближњег виса.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни команднат њене војске, Караџић оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима са положаја ВРС, 1992-95.

Сведок Рашевић, који је био командир једне од чета Романијске бригаде ВРС, изјавио је да са положаја те чете на Шпицастој стијени никада није отварана ватра на цивиле у сарајевском насељу Седреник.

Према оптужници, ВРС је одговорна за више напада на цивиле са Шпицасте стијене, где је имала снајперско гнездо.

Рашевић је оповргавао и да је пуцано из села Мрковићи, где су, по ранијим исказима Караџићевих сведока, били размештени минобацачи ВРС.

Оптужбу да је ВРС одговорна за минобацачки напад на пијацу Маркале у којем је, 5. фебруара 1994, погинуло 66 особа, а рањено 140 грађана, сведок је прокоментарисао речима да не верује да је пројектил могао доћи са Мрковића јер би "неко морао знати за то, процурела би информација".

По речима сведока, муслиманске снаге из Сарајева су непрекидно отварале ватру на Шпицасту стијену из покретних минобацача скривених међу цивилиним објектима, попут болнице и стадиона на Кошеву.

Армија БиХ је више пута и пешадијом нападала тај положај, који је био кључан за прекидање комуникације са српским општинама Вогошћа, Рајловац и Хаџићи, казао је Рашевић.

Изјавио је и да су ровови супротстављених снага на Шпицастој стијени били удаљени 50 метара и да су се српски борци довикивали са "домаћим муслиманима" који су их упозоравали на долазак "неких других муслимана" који би отварали ватру.

Српски војници, са друге стране, упозоравали су муслиманске цивиле подно Шпицасте стијене да не обављају пољске радове да се не би десило да "неко пуца... или нека граната залута".

У унакрсном испитивању, тужиоци су сведоку предочили документе Унпрофора по којима је са положаја на Шпицастој стијени и на Мрковићима у пролеће и лето 1995. била отварана снајперска и минобацачка ватра на цивиле која је однела два живота.

Понављајући да његова чета није пуцала на цивиле, Рашевић је рекао и да у то време није био на положајима и да наводе у извештају међународних снага не може "ни да потврди, ни да демантује".

Прихватајући сугестију заступнице оптужбе да "није имало смисла" да ВРС одговара на ватру из покретних минобацача АБиХ, пошто би се они сакрили међу цивилне објекте, сведок је назначио да "у таквим случајевима нисмо ни одговарали, нисмо пуцали насумице".

У додатном испитивању, Караџић је предочио сведоку да је у истом документу Унпрофор навео да је у августу 1995. на сарајевски Стари град пуцано и са оближњих положаја Армије БиХ, што је Рашевић потврдио.

По Рашевићевим речима, због велике близине положаја ВРС и АБиХ код Шпицасте стијене било је тешко утврдити одакле је тачно ватра на Сарајево била отварана.

Караџић наставља своју одбрану исказом следећег сведока.