Милан Лукић доживотно у затвору

15.40 - Жалбено веће Хашког трибунала потврдило казну доживотног затвора Милану Лукићу, а Средоју Лукићу смањило казну са 30 на 27 година затвора.

15.04 - Почело изрицање правоснажне пресуде Милану и Средоју Лукићу. 

Жалбено веће Хашког трибунала потврдило је казну доживотне робије на коју је Милан Лукић осуђен због злочина над муслиманима у Вишеграду 1992. године. Исто веће је смањило казну Средоју Лукићу са 30 на 27 година затвора.

Жалбено веће је наложило да се осуђени врате у Притворску јединицу у Схевенингену, док се не доврше припреме за пребацивање у државе у којима ће служити казне.

Веће је одбацило свих осам основа жалбе Милана Лукића, међу којима је био и његов алиби за спаљивање живих муслиманских цивила у две куће у Вишеграду у лето 1992. године.

Према оптужници, група од око 70 жена, деце и старих људи затворена је 14. јуна 1992. године у кућу у Пионирској улици, која је потом запаљена, а на оне који су покушали да побегну кроз прозоре је пуцано.

Друга група муслимана, према оптужници, такође од око 70 жена, деце и старих људи, затворена је 27. јуна 1992. године у кућу у вишеградском насељу Бикавац, а потом је у кућу убачено неколико бомби.

Судија Патрик Робинсон је рекао да је утврђено да је у пожару који је избио убијено најмање 60 цивила и да докази показују да је Милан гурао људе кундаком у кућу, пуцао на кућу, убацио у њу ручне бомбе и потом је полио бензином и запалио.

Слушајући коначну пресуду, Милан Лукић је одречно климао главом и листао малу Библију.

Његовом рођаку Средоју Лукићу (51), жалбено веће је смањило казну са 30 на 27 година затвора, иако је потврдило да је он крив за помагање и подржавање спаљивања цивила у Пионирској улици.

Оптужница је Лукиће теретила и за премлаћивање муслимана заточених у логору у касарни у Узамници у Вишеграду. Жалбено веће је данас Средоја Лукића ослободило кривице за тај злочин.

Милан Лукић био је, одвојено, оптужен за још неколико убистава, укључујући убиства најмање 12 муслимана на обали Дрине и брутално убиство једне муслиманке у вишеградском насељу "Поток".

Био је вођа "Белих орлова" или "Осветника", локалне паравојне групе босанских Срба у Вишеграду, која је сарађивала с локалном полицијом и војском, заводећи владавину терора над локалним муслиманским становништвом.

Милан Лукић је ухапшен августа 2005. године у Аргентини, а Средоје Лукић се Трибуналу добровољно предао 14. септембра те године. У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.

Окружни суд у Београду је Милана Лукића у одсуству осудио на 20 година затвора због отмице и убиства Муслимана из прибојског села Сјеверин 1992. године. Врховни суд Србије је маја 2006. године потврдио пресуду Окружног суда у Београду из јула 2005. године, којом су Лукић, Оливер Крсмановић, који је у бекству, и Драгутин Драгићевић осуђени на 20 година затвора, а Ђорђе Шевић на 15 година.

Четворица људи били су припадници групе "Осветници". Они су, с још петорицом неидентификованих људи, 22. октобра 1992. године отели петнаест мушкараца и једну жену и физички и психички их злостављали и убили.